Ljubav ne umire u proleće

Ne volim da osetim tvoj miris
Kada se probudim sama –
Reći će mi da nisi tu.

Ne volim kada u ogledalu
U uglu oka vidim suzu
Koja mi kaže da ne želiš da je pustim
Da lako sklizne niz obraz.

Ne volim što u grlu
Osećam uznemirenu pticu kojoj si rekao
Da nikada više ne izađe van.

Ne volim što je onaj leptir sa leve strane grudi
Zastao negde ispod prva tri rebra
Suznih očiju zbog slomljenog plavog krila.

Ne volim ni to što se Sunce postidelo
I pustilo kišu da vlada danima.
Ali znam, mili, zašto je tako:
Zato što velike ljubavi nikad ne umiru u proleće.


Izvor fotografije: pinterest.com


Lidija retko kada govori o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. Obožava da se grli i da ljude oko sebe čini srećnima, na ovaj ili onaj način. U njenoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, voli, piše, peva i pleše.