Lomilo se jednom sve u meni

Lomilo se, jednom, sve u meni,
kidalo se na sitne komade sve ono
što je činilo moje biće,
svaki komadić duše godinama
pažljivo građen…

Lomilo se tako da se čulo na
sve strane, kao rat u svom
najvećem jeku… Kao rat koji
traje i nikako da prestane.

Nije mi davao predaha taj rat!
Udarao je snažno po mojoj glavi,
po grudima, stomaku… Paralizovao
mi i ruke i noge tako da ne mogu da se branim.

Lomilo se u meni svakog dana sve snažnije,
sve bolnije… Lomilo se poput taknog leda
koji puca pod malo jačim pritiskom.
I osećala sam kako propadam kroz taj led…

Da, lomilo se jednom sve u meni poput
nemoćnog drveta koje grom jednim udarom cepa na pola…
Lomilo je… A onda je prestalo…
Prestalo, kao zatišje pred buru.


Autor: Bojana Krkeljić ◊ Izvor fotografije: pinterest.com