Loša predstava

Kada ste već odabrali
Da se igrate života
Kada ste već nabavili
Tako jeftine kostime
Kada vam već maske
Sve češće padaju
Kada već šminka
Ne može da sakrije
Prljave obraze
Lažne osmehe
I zavidne poglede
Kada već sumnjate
Da sve te boje
Kojima ste namazani
Neće popuniti prazninu vaših reči
Kada već znate
Da se užasavate od straha
Pred onim što
stvarno jeste
Kada ste već toliko preplašeni
Dok se gledate u ogledalo
A istovremeno i srećni
Jer znate da ono
nikada neće
Progovoriti o tome
ko ste zapravo
Kada već postajete svesni
Da reflektor više neće biti
Na vašem kostimu
Onda kada ispliva
Duševna praznina
Kada već vidite
Da se saplićete na ravnom
I da se hranite padovima jedni drugih
Kada već unapred učite
Koga uobraženo da gledate
A kome da se smeškate
Pred kim se treba praviti pametan
A pred kim progutati sva svoja mišljenja
Kada već postaje očigledno
Koliko svi pokušavate da budete posebni
A tako prokleto tumačite slične uloge
Kada već postaje patetično
Što se silno borite za neki
Lažni sjaj
Kada se već sve tako lako
Pročitate preko korica
Zašto onda bar ne priznate
Da je sve loša predstava
Da ste od sveta napravili
Pozornicu
Da ne znate čak
Ni ko će vam aplaudirati
Kada se predstava završi
Ni šta (p)ostajete
Kada maske padnu?
Hoćete li stići
Pre nego što se zavesa spusti
Da smislite odgovore na pitanja
Za šta ste uopšte prodali sebe?
Koliko vredite kada postanete
Ono što niste?
I kada mislite da upoznate sebe
Kada ste se usudili da glumite
Čitavog života?


Autor: Milica Đurišić ◊ Izvor fotografije: pinterest.com