Loši momci

Jedni i onako prebrzi životi, ukoliko premotani, svešće se na vrtloge lakih žena i lakih droga, brzo prelistane kadrove tuča, zgibove na kiši, grafite, niskobudžetne filmove o novcu u kome devojke plešu oko njih na žurkama a oni ih gledaju sa nekim divljim sjajem u očima…

Loši momci. Oni koji tačno znaju šta žele i kako do toga da dođu. Oni čije letove često čine i padovi. Oni koji ožiljcima zapisuju životne lekcije, a teoriju daju u praksi. Školarinu skupo plaćaju, a škola je ulična. Oni koji ne dozvoljavaju sebi da pogreše, a celi su pogrešni. Oni koji u alkoholu potapaju nedosanjane snove. Oni na koje su roditelji upozoravali ćerke i oni kojih se, po nekom pravilu, treba kloniti.

Uvek sam, u svakom od njih, pokušavala da pronađem živote koje zaista žive. Devojke koje vole. Njihove potajne želje. I strahove, koje vešto kriju. I uvek sam pronalazila mnogo više od utisaka koje žele da ostave. Mnogo više od stavova koji su samo ulaznica za nešto. Oštre crte lica. Meka srca. Hladni pogledi. Topli zagrljaji.

U tim grudima kuca više od navijačkih srca. Oslušnula sam melodiju srca dečaka koji se raduju porodičnim praznicima, i u vrtiću crtaju crteže za mame. Srca dečaka za koje je rat samo igra. Ona lupaju u prazno, ponašaju se kao da nisu njihova, kao da im ne pripadaju, još od onda kada su u rancu umesto bojica počeli da nose cigare.

Smeš li da zavoliš momka koji odbija ljubav? Onog koji i sâm od sebe uspeva da pobegne, dok se povremeno ne sudari sa istinom na uglovima života? Zver nije postala princ dok prave reči nisu razbile magiju.
Jesi li spremna da stalno budeš na ivici?
Na uglu usana… Na granici osmeha. Između dva početka. Jer kraja nema. Ni kada se sve završi.

U njegovim rukama osećaćeš toplinu porodičnog doma, i sigurnost petogodišnje devojčice na očevim ramenima, jer on ne da na ono što mu pripada. Sa njim će ti život biti kao na rolelkosteru, i svaka druga vožnja postaće monotona. Tada ćeš priznati da su dobri momci zaista dobri, ali da su loši daleko bolji. I biće u njemu nešto što će te prestravljivati, ali nikada te neće uplašiti. I volećeš ga. I voleće te. I jedino ćeš ti moći da ga povrediš, jer je samo tebi pokazao kako. Ali nikada nećeš ni pomisliti na to, jer on će imati tvoje srce, a sa njim i deo sveta.

I ko zna, možda ćeš na kraju svih krajeva, baš ti biti ta koja će ga promeniti, u moru svih onih koje su mislile da su došle do suštine njegovog bića. Možda ćeš ti biti ta koja će ga spasiti od sebe samog. A možda ćeš samo ostati ona koju pravi od dima u zadimljenoj kafani i koju oživljava u nekom od grafita. Možda ćete ostati samo priča koja kao da nikada nije ni mogla biti stvarna. Još jedna priča o “lošem momku” koji je, tražeći prolaznu igricu, naleteo na večnu ljubav…


Autor: Milica Đurišić ◊ Izvor fotografije: pinterest.com