M

M, živi
od danas do sutra
u maloj trošnoj kući
na obali jezera
koje je davno presušilo
i nije uspelo
da parira
najezdi klimatskih
promena.
M, pati
i ne razume
koji je glavni uzrok
njegove patnje
ali on pati
i odbija
sa okolinom
da razgovara.
M, se sve češće
oseća
usamljeno i odbačeno
izigrano i prevareno
nasamareno.
M, uverava sebe
da je ostavljen
na cedilu
da se bori sa čeljuštima
ajkula
koje ga čak
ni ne napadaju.
M, sve češće ima
osećaj krivice
kojim sebe časti
kada bilo šta
u njegovom okruženju
izgubi svoj ustaljeni
tok.
M, ni ne shvata
da krivica nije
u potpunosti njegova
i besmisleno
sebi nabija
osećaj grižnje savesti
i strahova.
M, strahuje
od svega i svačega
od ljudi
i njihovih tužnih sudbina
od pogleda
od oluja i gromova
od gustih šuma
i divljači u njima.
M, ipak voli samo
jednu stvar
kišu.
I danima čeka
prve kišne kapi
da bi tek tada
osetio da živi
i da bi tek tada
mogao da se nada
da će kiša
sprati
grehe
u kojima
živi, od samog
rođenja.


Autor: Mario Bačlija ◊ Izvor: upliftconnect.com