Mademoiselle

Danas bežim u Pariz
I neću ti se javiti,
Odlazim da malo budem sama
Da mi malo nedostaješ.

Znam, reći ćeš da ja nikada
Nisam volela francuski,
Reći ćeš kako mi je sav nedefinisan
I nekako zbrkan i čudan.

Ali divni su mi ti veliki prozori
Sa kojih mogu da gledam na čitavu ulicu
Posmatram ljude i automobile,
Posmatram kišu.

Jer svi su gradovi lepi u proleće
Oni posebni su lepi čak i u jesen.
Zato danas idem u Pariz,
Ne traži me.

Od jutros se krijem
Iza jednog od tih prozora,
Jedem vruće kroasane,
Imam mačku i antikvarnicu na kraju ulice.

Ovog jutra sam Parižanka
Sa beretkicom, cipelicama i kišobranom
Koja žuri da otključa svoju radnju.

Ovog jutra sam mademoiselle.


◊ Izvor fotografije: pinterest.com


Lidija retko kada govori o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. Obožava da se grli i da ljude oko sebe čini srećnima, na ovaj ili onaj način. U njenoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, voli, piše, peva i pleše.