Marina

Znaš li zašto sam
poludeo
za tobom, Marina?
Da li te bar malo
zanima
koliko si
emotivnih lomova
i iznenadnih
nervnih slomova
u moj život
kao zarđali novčić
u otrcanu
telefonsku govornicu
ubacila.
Zbog čega si me
terala
da verujem u čuda?
Da pomislim
da je početno slovo
tvog
i mog
imena
dovoljan razlog
da nas spoji
sudbina.
O čemu si razmišljala
onog
julskog popodneva,
i zašto si me
pobogu, slagala?
Da su ti
fakultet
i karijera
važniji
od naših
bezazlenih godina
i iluzija
o ljubavi
kojom bi,
pre
ili kasnije
jedno drugo
povredili.
Promenila si
broj,
ulicu,
grad,
i mesto stanovanja,
Marina.
Nisi više ona
devojčica
iz komšiluka,
čujem da si
neke
davne snove
ostvarila,
a znaš li, da sam ja
zbog tebe
postao samotnjak
koji polako
sagoreva
u želji
da te
makar jednom
u prolazu
ugleda.


Autor: Mario Bačlija ◊ Izvor fotografije: altphotos.com