Mulan ili Milun(ka)? Svi smo voleli Diznijev animirani film Mulan, priču o devojci koja se prerušava u mladića i regrutuje u vojnika kako bi starog oca oslobodila, da kao muškarac u kući, pođe u rat. Međutim, manje je poznato, nažalost, da smo mi u svojoj istoriji imali jednu ovakvu pravu, od krvi i mesa, heroinu. Njeno ime bilo je Milunka Savić.

Život i rat

Tačna godina njenog rođenja nije poznata, smatra se da je rođena 1890. ili 1892. godine, u selu Koprivica kod Jošaničke banje. Bila je najstarije dete u porodici oca Radenka i majke Danice, imala je dve sestre i jednog brata. Odrasla je u vrednu i stasitu devojku, čuvala je ovce i bavila se seoskim poslovim, a udaja je nije puno zanimala.

Po objavljivanju Ukaza o mobilizaciji 1912, Milunka odlučuje da spase starog oca i bolesnog brata odlaska u rat. Podvezuje grudi, seče kosu i oblači muško odelo i regrutuje se pod imenom Milun Savić. Tako, učestvovanjem u Balkanskim ratovima, počinje njen ratnički staž. Da je Milun žensko, otkrili su u bolnici godinu dana kasnije, nakon što ju je, u Bregalničkoj bici, metak pogodio u grudi.

U Prvom svetskom ratu takođe se prijavila kao dobrovoljac gde je bila deo “Gvozdenog puka” zajednom sa još jednom heroinom, Škotlanđankom Florom Sanders. U Makedoniji, prilikom povlačenja preko Albanije, biva povređena u glavu, ali to je ne sprečava da nastavi vojevanje i na Solunskom frontu, gde učestvuje u bitkama 1916. U bici na Kajmakčalanu sama je zarobila 23 bugarska vojnika. U borbama bila je ranjavama čak devet puta.

Odlikovanja

Milunka Savić nagrađena je mnogim i najvišim odlikovanjima. Od Francuza je dobila dva ordena Legije časti, kao i nadimak srpska Jovanka Orleanka. Žena je sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Jedina je žena na svetu koja je dobila najviši francuski orden – Ratni krst sa palmom, a uručio joj je lično admiral Geprat.

Bila je nosilac i zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima, zlatne medalje za hrabrost “Miloš Obilić”, kao i spomenica: Albanska spomenice i spomenice Solunskog fronta 1915-1965.

Za zasluge u ratu od države je 1920-ih dobila imanje u selu Stepanovićevu, kraj Novog Sada, a 1972, godinu dana pre njene smrti, Skupština grada Beograda dodelila joj je jednosoban stan u naselju Braće Jerković.

Nakon rata

Posle rata prva zaposlenja Milunka nalazi u Bosni i Hercrgovini kao kuvarica, bolničarka, kontrolor u fabrici vojnih uniforni. Tamo upoznaje Veljka Gligorijeveća za koga se udaje 1922. godine. Dve godine kasnije dobijaju ćerku Milenu.

Usvojila je još tri ćerke: Milku, koju je našla ostavljenu na železničkoj stanici, Višnju, sestru od ujaka dobijenu u poznim godinama i Zorku, siroticu iz Dalmacije koja je zbog meningitisa imala hendikep. Muž Veljko koji je rado u pošti uskoro je dobio premeštaj u Banjaluku i njihov brak se nedugo zatim gasi. Sa ćerkama se seli u Beograd gde traži posao. Godine 1929. njeni saborci zaposlili su je u Hipotekarnoj banci kao čistačicu, gde je radila najveći deo svog radnog veka.

Milunka je odbila kuću i penziju koja joj je ponuđena u Francuskoj; odabrala je da živi u svojoj Srbiji za koju se borila i u kojoj je brzo zaboravljena od ljudi i države. Tokom života u svojoj kući iškolovala je i odgajila tridesetak dece koju je dovodila iz svog rodnog sela. Penzionisana je 1945. Starost je provela u svojoj kući na Voždovcu gde je 1973. i umrla, okružena decom i unucima. Sahranjena je na Novom groblju.

U njenu čast

Na njenoj bivšoj kući na Voždovcu stoji spomen ploča, a u Jošaničkoj banji joj je 1995. podignut spomenik u prirodnoj veličini. Radio televizija Srbije snimila je dokumentarni film posvećen Milunki. U njenu čast mnoge ulice u Srbiji nose njeno ime.

Predivna glumica Vesna Stanković ovekovečila je lik Milunke Savić u istoimenoj monodrami koju je sama napisala. Predstava se već par godina igra širom Srbije i prava je šteta ne pogledati je. Uz Vesnu/Milunku ćete se smejati i plakati i nakon završetka još dugo biti pod utiskom. Hajde da se setimo zaboravljenih, a verujem da će, ukoliko čujete i doživite priču o našoj najvećoj heroini, koju verno prenosi draga Vesna, to sećanje još dugo živeti.

Pasionirani lenjivac istraživačkog duha. Stidljivi probijač leda. Nesuđeni psiholog, amater u pevanju i glumi. Modna kreatorka koja pozno spoznaje da čovek sam kreira svoj put. Voli pse, knjige, prirodu i intelektualne igrice. Živi u oblacima.