Možda bih ti pisala pesme
I rekla ti da te volim,
Negde na tavanu naše kuće
Dok prebiremo po starim albumima
I crno-belim fotografijama

Možda bih viknula “Mili!”
Kada te ugledam kako me čekaš
Na drugoj strani ulice
Da prepešačim tih par metara
I smestim se u tvoje naručje

Možda bih ti ispekla kolač
Na onaj naš poseban dan,
A ti bi meni skuvao čaj
Pa bismo zajedno stvarali
Neko naše bolje sutra

Možda bih ti nekada priznala
Kako sam bila ljubomorna
Na rubove tvoje košulje
Kada si mi one noći pustio ruke
Ne bi li ih popravio

Možda bih se nekad
Durila kao dete
Kada se kasno vratiš kući,
A obećao si da ćemo večerati zajedno

Možda bih te čuvala dok spavaš
I budila ako šta loše sanjaš
Brisala znoj sa čela
I privijala na grudi

Možda bih te pravila
Od perja iz jastuka,
Od svilene postelje,
Od vodene pare

Možda bih ti volela mane,
Izmišljala vrline,
Docrtavala osmehe,
I terala brige

Možda bih ja,
Možda bih ja sve to za tebe,

Ali ti za mene možda
Zapravo i ne postojiš.


Izvor fotografije: pinterest.com


Dežurna pričalica, pevačica i plesačica. Po struci profesor i prevodilac, u realnom svetu svašta nešto drugo: malo čupavica, malo Maza, malo Lunja, hronična gladnica. Obožava da se grli, da voli, i da ljude oko sebe čini srećnim na ovaj ili onaj način.