Na sav glas

Prećutaću ti, dušo,
Sve muke moje
I sanjive oči
Što dok te gledaju
Postaju druge boje.
Prećutaću ti onaj cvet
Koji zovem tvojim imenom
I gajim u kutku srca
Onom jednom, skrivenom.
Prećutaću ti nju
Voleo sam je, znaš,
Ali to je bilo
Nekada davno, baš.
I ti prećuti njega
Lepo je što smo voleli,
No, sada ima nas
I valjalo bi, ludo
Ovu našu ljubav
Živeti na sav glas.


Izvor fotografije: www.doctormarco.com

Lidija retko kada govori o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. Obožava da se grli i da ljude oko sebe čini srećnima, na ovaj ili onaj način. U njenoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, voli, piše, peva i pleše.