Najduža noć

Sklopi oči dok maštaš.
I ćuti.
Neka se sve smiri oko tebe.
Ne mogu bežati dalje od smrti.
Ne mogu bežati dalje od sebe.

Sećaj se mana,
sećaj se lika,
izmišljaj mi vrline.
Jer noć je rana,
ali ja je vidim,
kako ide iz daljine.

Još će ti stezati i kidati razum,
Sve dok ne svane novi dan.
Samo sklopi oči
I u mrklom mraku prizivaj san.

Nemoj se plašiti,
da te povredim ne mogu,
daleko sam.
Izusti reči svome Bogu,
i čekaj strpljivo novi dan.

Ako me osetiš na levom ramenu,
ne brini,
to nisam ja.
To su neke davne uspomene.
To su sećanja.

Nemoj me isplakati tako brzo,
Od zaborava me čuvaj.
I ne pali uzalud sveće,
samo ponekad dve kafe skuvaj.

I živi.
Kako se živeti treba,
i ne traži me među oblacima.
Ja sam mnogo dalje od neba.
U vazduhu sam, u koracima.

U nekoj drugoj tišini plešem,
neki drugi dah sada dišem.
Ne brini,
još uvek se smejem,
još uvek te pamtim,
još uvek te pišem.


Autor: Anđela Češljarac  ◊  Izvor fotografije: pinterest.com