Ne bih se dopao tvojima

I dan-danas ponekad pomislim na tebe

Recimo, opazim šolju na polici

Možda nabasam na disk koji si mi poklonila

Kažu, snimiće nastavak tog filma

U životu, filmovi retko imaju nastavke.

 

Još uvek nemam pasoš, slabo plivam

I zbog tena ne smem previše na sunce

Nemam ni novac

Sa mnom ne bi obišla Španiju i Portugal.

 

Tvoj otac, mačomen, pitao bi me

Imam li vozačku i automobil

Da li sam ugradio plin

“Polaganje je skupo a auto mnogo skuplji

Nisam ga nasledio od roditelja

Ali zato imam puno stripova i knjiga

Stare novčiće i kolekciju filmova

Razna čudesa.”

Gledao bi me popreko kao ćaknutog zanesenjaka.

 

Tvoju majku bi možda zanimalo

Da li sam religiozan i slavim li slavu

Odgovorio bih da verujem u ljubav

I da je deda po ocu

A i deda po majci

Bio u partizanima

Kasnije su imali skromne poslove.

Manastir je pomagao pradeda po majci

Onaj manastir sa bolesnom decom

Kažu da ličim na pradedu

I da je bio humanista.

 

Želela bi da zna zašto fakultet

Ne izguram do kraja

Zar mi je dovoljan 6. stepen

Zbog novca, odgovorio bih

A i Sol Belou je zanimljiviji za čitanje.

Tu bi se krišom prekrstila.

 

Ako nekad istovremeno pomislimo jedno na drugo

Verovatno si na obali plaže

Ja pišem u polumračnoj sobi

Poruke nam šalje neko drugi

I nema tu mnogo patetike

Okolnosti su podelile karte

A ti trpiš i igraš

Najbolje što umeš.


Autor: Marko Antić ◊ Izvor fotografije: pexels.com