Ne možeš zabraniti

– Znao si da ću te naći,
Budalo jedna, pijana, neobuzdana!
Zovem te, nemam u glavi ideju sta ću ti reći,
Uplašila sam se tvog uplašenog pogleda,
Šta se desilo u međuvremenu, M?
Mislio si da sam nestala zauvek?
– O ti kurveštio, dokle sa tobom da vodim ratove?
Nemam više oruđe protiv sile koju donosiš sa sobom.
Zašto si prošla opet tom ulicom, prokleta bila, ne želim te u mom kraju, u mom raju, u mojoj intimi, u mom svemiru, prolazna si.
– Jesam, samo sam navikla da se od mene odustaje glasno.
– Dosta je! Hajde, dosta je,
Kako da okončamo ovo?
– M, davno smo okončali.
– Zašto te onda ima svuda jebeno?
– M, to si ti, tvoja podsvest.
Mislio si na mene čitava četiri minuta nakon što si mi oči ugledao, to je luksuz za nas.
– Mislio sam o tome koliko nisi normalna i koliko ne mogu a da ne pomislim da prolaziš tuda jer znaš da sam tamo.
– Ima istine, samo, taj pogled ti nije trebao.
– Koji pogled, ne znam o čemu pričaš ludačo luda!
– M, zarazila sam te.
Zato sam došla.
Sobodan si, sada kada znam da ćeš dalje umeti sa drugima.
I još nešto,
Ulicu mi ne možeš zabraniti.
U toj sam ulici nekada bila srećna.
Jebo te ponos, M.


Autor: Marina Avramović ◊ Izvor fotografije: favim.com