Nedostajanja

– Nedostaješ mi.
– M, opet si počela da sereš.
I opet igraš prljave igre.
Mani se ćorava posla.
– Mogao si bar slagati da nedostajem i ja tebi, za početak.
– M, nema početka sa nama,
nikada mi nismo ni došli do početka.
Pijana si, opet, verovatno,
i on ti nedostaje,
pa hraniš svoju sujetu time što ćeš čuti da si nekom bitna, da si nekom falila.
Prljava je ova tvoja igra, koliko i duša koju nosiš u sebi.
Šteta što onom kome se nudiš čista to ne želi da vidi, šteta što njegova pripadaš svima drugima, a sebi ni malo.
Žao mi te je M,
razmišljao sam pre par dana,
recimo o tvom stanu,
znaš,
nikada nisam upoznao devojku koja nema ogledalo u svom stanu.
Neki bi prepisali to tvom samopouzdanju, za koje i ti i ja znamo vrlo dobro da ne postoji,
i nakon razmišljanja sam došao do zaključka,
Jedna si sebi previše,
ne bi ti izdržala dve iste,
u jednoj prostoriji.
Ne voliš ti sebe ni malo M.
Smejalo bi ti se ogledalo,
M, nisi ti loš čovek,
Znaš,
Šteta samo što se nudiš toliko glasno zbog straha od samoće.
I da,
ono što si želela na kraju krajeva da čuješ,
Nedostaješ i ti meni,
onakva kakva si nekada bila.


Autor: Marina Avramović ◊ Izvor fotografije: pinterest.com