Iako se proleće u poslednje vreme nećka da li da nam napokon pokaže svoje fino lice, dolaze dani u kojima vam, kada odškrinete prozor, prosto zamiriše na svežinu, lepotu i duge šetnje. I sigurno da vas ovakvo vreme uveče neće namamiti u čitaonicu – a opet, ako ste rešili da se častite nekim provodom, šteta je da se po lepoj prolećnoj večeri zatvorite u neki zadimljeni kafić. Kuda u provod kada su noći duge, tople i vedre? Iz perspektive bivšeg niškog studenta – ovuda. 🙂 

Niški kej/amfi/kod Šapketa

Kej pored Nišave je mesto koje, ako ste niški student, teško možete da zaobiđete – jer čak i ako niste fan ispijanja piva pored reke, neko će vas kad-tad dovući na „kratko“ druženje na keju, koje se vrlo često oduži i do zore. I dok je amfi(teatar) niškog keja (otkad se na njemu nalazi spomenik Šabanu Bajramoviću, poznat i kao “kod Šapketa”) nekada uglavnom bio centar okupljanja u ovom delu grada, poslednjih godina ovaj se centar od tačke pretvara u sve širu zonu, koja se proteže već do tvrđavskog mosta. Promene su zahvatile i tip ljudi koji se ovde okuplja, pa ako ste nekada tu uglavnom mogli da zateknete rokere, metalce, pankere… postalo je uobičajeno da na keju naletite i na mladiće u roze majicama i doterane damice u štiklama.

Bez obzira na to da li nekome ovakva rastuća šarenolikost smeta ili mu je, naprotiv, interesantna, kej je još uvek dovoljno velik da primi sve zainteresovane da tople večeri provedu blizu Nišave. Šta to možete naći baš na (niškom) keju? Obavezno makar jednog lika koji manje ili više uspešno svira gitaru i bar nekolko njih koji isprobavaju svoje glasovne sposobnosti; bar jednu grupicu studenata kojima se možete priključiti u filozofskim raspravama na razne teme; komarce, koji verovatno sa nestrpljenjem iščekuju otvaranje sezone i omladinu koja voli da sedne baš pored reke; ljude koje znate, i gomilu onih koje ćete možda baš ovde tek upoznati.

Kod Džeka

Ako vas neko u Nišu pozove “da se nađete kod Džeka”, pozvani ste na gluvarenje na klupici ispred diskonta Jack Daniels – što je neka varijanta čuvenog piva ispred zadruge. 😀 Lokacija koja okuplja uglavnom manje ekipe, ali na kojoj možete sasvim kvalitetno dočekati sitne sate ukoliko ne volite narastajuću gužvu keja. Radnici “zadruge” navikli su na redovne posetioce svog eksterijera, pa će vas eventualno oko pet izjutra ljubazno pitati mogu li da pokupe flaše ako su prazne, ili možete li da se samo malo sklonite da unesu gajbe. Sve pohvale i za nadstrešnicu zahvaljujući kojoj su mnoge noćobdije sačuvale suvu glavu u kišnim večerima. 😀

Ako vam ni jedno ni drugo nije po volji, grad pruža i druge mogućnosti za večernja druženja na otvorenom – na tvrđavskim klupicama, u parkiću kod Pravnog fakulteta ili na malom amfiteatru u parku Čair sigurno ćete naleteti da neko zanimljivo društo, ako pre toga već niste okupili svoje.

Vruć burek

Gde god proveli tople i prijatne prolećno-letnje noći, na kraju tog provoda nesumnjivo ćete ogladneti. I pored želja brojnih studenata, menza još uvek nije uvela radno vreme od 00 do 24, pa vam preostaje da se povedete za primamljivim mirisima vrućih peciva koji se i u pola noći šire iz pekara. Kao bivši stanar studentskog doma kod Pravnog fakulteta ovde moram da pomenem čuvenog Bata Baneta, često nezaobilaznu stanicu domaca na putu do svog studentskog staništa. Možda nemaju najbolju hranu na celom svetu, ali su (krajnje pametno za pekaru koja “živi” pored studentskog doma) otvoreni non-stop, i nije nemoguće da će jedno od uputstava za buduće preživljavanje koje dobijete od starijih kolega domaca biti da se “tamo jede kad menza ne radi”.

U svakom slučaju, gde god odlučili da u ovo doba uslišite molbe svoga želuca, toplo preporučujem žvakanje natenane na nekoj klupici u parku, ispred doma, ili gde je već nađete. Naravno, uz prepričavanje najluđih momenata i bisera rođenih protekle večeri.

Ako kojim slučajem spadate među one koji od kuće nose poriv za vođenjem urednog života i smatraju da će im vruć burek u pet ujutru i ‘ladan beton stepenica na keju trajno oštetiti zdravlje… Imajte na umu da su baš ovo neki od momenata za kojima ćete jednom žaliti ako ih propustite. Jer, nikad vam kasnije francusko pecivo neće biti tako slatko kao onda kad ga jedete sa društvom posle neke svirke ili duge sedeljke u parku; i nikad vam vazduh neće prijati tako kao u onoj toploj letnjoj noći dok se sa grupom podjednakih antisluhista derete uz gitaru na stepenicama pored reke. Vreme za život je sada – izađite i živite. 🙂

A gde vi provodite, ili ste provodili, lepe studentske večeri kasnog proleća? O omiljenim ćoškovima svojih studentskih gradova pišite nam na dobro poznatu e-mail adresu redakcija.outloud@gmail.com!
Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti; u stvarnom životu, pak, bavi se svakojakim kreativnim radom – piše, crta, prevodi, igra se novinara, stvara šarene kreacije od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude, i nebo u svim njegovim varijantama.