Neke stvari su ostale iste

– Jebote M,
Ko bi rekao da ću te baš ovde videti?
– Reci, a?
Ko bi rekao da nisam nakon tebe promenila navike?
– Nisi prestala sa svojom ironijom.
– Nisam ironična,
naprotiv,
ukazujem ti na navike kojih se nisi odvikao.
Znao si i pre nego si došao gde me možeš naći.
– M, znaš šta mi prvo pada na pamet kada pomislim na tebe?
– Da si me ostavio kao najveća pizda?
– Ne,
ono što sam najviše voleo kod tebe.
– Voleo? Zajebavaš se sa mnom?
Čovek kao ti ne voli svoju rođenu majku, a ne nešto što bi neko posedovao, osim, možda sebe samog.
– Nije tako M.
Voleo sam mnoge žene u životu,
Voleo sam reku,
Voleo sam ono naše porodično nebo u Crnoj Gori,
voleo sam tišinu tamo,
tamo sam svoj na svome,
voleo sam da pišem,
voleo sam kraj u kom sam odrastao,
voleo sam i ulice kojim sam hodao ranije,
voleo sam dosta stvari koje su uglavnom ćutale.
Ti nikada nisi znala kada je vreme da ćutiš,
onda kada sam želeo da pričamo ti si samo znala za ćutnju.
Mnogo smo bili različiti.
– Svako voli ono što mu je potrebno.
Ti si recimo,
ako mene pitaš,
iskreno voleo samo flašu,
da je po mogućstvu polu puna,
a i kada bi se ispraznila nisi se sećao toga da te neko čeka da se vratiš kući,
nego bi naručio još jednu turu.
Tužno te je bilo gledati pijanog,
svaki jebeni put,
ćutala sam,
nisam imala šta da kažem.
Nemam ni sad,
Sem, možda tog, da si ostao ista budala čije vreme troše sve klinke ovog grada.
Omatorio si,
leti vreme moj Marko,
ni ne shvataš koliko.
Toliko da se ne sećam više tvog smeha,
i glas ti se promenio.
i bore si dobio.
Možeš da se pohvališ i time što su ruke počele da ti se tresu,
očigledno ti je potrebna doza alkohola.
Eto,
neke stvari se nisu promenile,
neke stvari su ostale iste, mali.
Rekla bih da smo se dovoljno ispričali..
– Verovatno i nisam neko kog bi morala da pamtiš M,
Idem, kao što kažeš,
valjda si i u pravu,
potreban mi je sagovornik koji ume da ćuti,
i,
M,
još ovo,
Nikada nisi umela da lažeš,
I da ne zaboravim,
najviše na svetu voleo sam onaj deo tvoje butine koja se preklapa sa preponama.
– Mali, pre nego odeš,
reci mi,
Šta je cena toga što se daješ drugima?
– Alkoholizam.
Jebi se.


Autor: Marina Avramović ◊ Izvor fotografije: pinterest.com