Na putu

kroz planinske vence

Istočne Srbije

Doživljam pročišćenje

Svih loših misli

Koje nestaju nakon

svake sledeće krivine.

 

Flojdi

Koji dopiru sa slušalica

i Sunce koje visi na horizontu

deo su najsvetlijeg dana

kroz koji nastavljam da lebdim

Začuđeno i slobodno.

 

Prestajem da postojim

Dok se crveno nebo

topi uz svaki novi ton

Zvuci postaju jasni

Bar na tren

Dok solo stvara novi pogon

U zarđaloj unutrašnjosti mene.

 

Konačno sam bio opušten

Kao nekada

Kada smo znali

da iza ugla nešto uvek stoji

I neko uvek čeka.

 

Plašim se da imamo

još mnogo dana pred nama.


Autor: Stefan Kirilov