Nisam ja ta

Kosa mi se pretvarala u nestašne slapove koji su tekli niz njegov vrat i golicali mu srce. Moji prsti su na njegovim grudima ostavljali varničaste narandžaste tragove. Udisaj parfema sa mirisom Pacifika uvlačio ga je u plavičasti vir koji je u talasima gasio žeđ.

Rekao je da me je tako sanjao.

Rekla sam mu da to nisam bila ja.

Ne umem ja da volim tako. Sveobuzimajuće. Da ga ljubim na ulici kao da niko ne gleda, da mu trčim u zagrljaj kao da sam lagana kao pero. Poljubac u vrat na ulici rumeni mi obraze, torba me sputava da poletim ka njemu. Razmišljanje me sprečava da hrlim, svakodnevica mi ne da da maštam.

Rekla sam mu da prestane da me sanja.

Rekao je da ne zna kako.

„Probudi se“, kaži sebi kad sanjaš da sam od varnica. „Probudi se“, kaži sebi kad misliš da bih mogla biti tvoj nestašni slap sreće. „Probudi se“, kaži sebi kad me zamisliš satkanu od vrtloga i oblaka. „Probudi se“, kaži sebi kad pomisliš da bih mogla biti čudo koje ti treba.

Nisam ja srećna izmaglica koja se lepi za tvoje uzdahe.

Nisam ja nikakvo čudo, dušo.

Ne valjam za uvek, a pokvarena sam za dugo.

Tu sam da te zavaram dok ne dođe ona koju tražiš.

A onda idem.

Jer drugačije ne znam.


Izvor fotografije: pinterest.com

U radno vreme živi od pisanja. U slobodno vreme piše da bi živela. Prerazmišljava, prokrastinira i obožava drame. Dajte joj čips, pivo i dovoljno uvrnutog sagovornika i niko neće biti povređen. Kako to mislite – ne drži sve konce u svojim rukama?