O, dođi!

Voda je hladna.
Dođi?

Nemam mnogo toga da ti ponudim –
Iznajmljen stan, nevešto spremljen ručak.
Nemam bicikl,
Nemam za tebe dar.

Boli me.
So ujeda rane od šavova
Koji me sastavljaju kada si tu
I koji se pokidaju kad te nema.

A koža se ježi,
Čini se isto kao
Kada me ljubiš u rame
I u leđa.

Voda nadolazi,
Jesi li blizu?
Hladno mi je
I plašim se.

Premašuje mi ramena,
Dolazi do brade.
Ne znam ni zašto sam sama ušla u vodu
Kad ne umem sa njom bez tebe.

Dotiče mi obraze,
I mogu da je okusim
Na ispucalim usnama žednim tvojih –
Hladna je i slana.

O, dođi!

Pružam ti ruku
Da je uzmeš i izvučeš me.
Jesi li blizu?
Udaviću se.


Izvor fotografije: fearless-man.tumblr.com


Lidija retko kada govori o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. Obožava da se grli i da ljude oko sebe čini srećnima, na ovaj ili onaj način. U njenoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, voli, piše, peva i pleše.