Odlaziš

Ujutru želiš da odeš.
Umačeš u gorku kafu
daleke zemlje,
avionske karte,
zamišljaš, ne žmureći,
poglede kroz prozor voza,
i cipele
prašnjave od puta.

Po danu se saplićeš
o paučine,
uspomene i uzdahe;
po danu se u jednoj suzi
zaglaviš,
i setiš se
da ne znaš da plivaš.

Noću navučeš zavese.
Na nebu ostaviš mesec.
O srp okačiš želje
da krotko zaspe
i sanjaju zajedno s tobom,
do nekog novog jutra.


Izvor fotografije: pixabay.com


Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se novinarstvom, pisanjem poezije i proze i stvaranjem šarenih kreacija od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude,  i nebo u svim njegovim varijantama.