◊ Prevod: Dajana Lazarević ◊ Izvor: BelarusFeed ◊ Fotografije: Vyachaslau Radzimich ◊

Adarka i Jaugen, mladi par iz Belorusije, odlučili su da ceremonija njihovog venčanja bude u starom beloruskom stilu. Paru su se pridružili članovi Studentskog Etnografskog društva i održali su predivnu ceremoniju na otvorenom Muzeja narodne arhitekture i ruralnog načina života.

Učesnici su želeli da pokažu Belorusima i stranim posetiocima koliko su važne ceremonije venčanja za mladence da razviju međusobno razumevanje i promovisanje njihove veze ostalim članovima porodice i celoj zajednici. Takođe su bili u mogućnosti da se zabave, pevaju i plešu.

Mladi par je doputovao na ceremoniju u drvenoj kočiji, koju je vukao konj, ukrašenoj cvećem i zvonima. Roditelji su dočekali mladence po tradiciji – sa svadbenim hlebom zvani „karavai“ i malim čašicama votke.


Mlada i mladoženja su hodali preko životinjske kože – popularno verovanje kaže da će posle takvog rituala njihova porodica biti prosperitetna. Ceremonija venčanja je održana u dvorištu, kao što se nekada održavalo u selima. Par je dobio tradicionalne simbolične darove – pojase i ćebad – od njihovih rođaka. U stara vremena očekivalo se da mlada takve stvari sama isplete pre venčanja.

U početku, mlada i mladoženja su sedeli u čelu stola, ispod ikone Svetog Nikole. Onda im je ponuđeno da sednu na novac sakupljen od gostiju – to se veruje da donosi porodici prosperitetnu budućnost.


Mlada je potom upoznata i sa povijenim panjem i zamoljena da ga ljulja, da bi puno dece bilo rođeno u porodici.

Konačni ritual venčanja je takođe i najznačajniji. Svekrva uzima venac i veo sa Adarkine glave i pokriva joj kosu maramom simbolišući devojčinu transformaciju iz mladosti u svet odraslih, iz verenice u suprugu. Na kraju, gosti lome klupu na kojoj su mladenci sedeli. Stari Belorusi su verovali da će to zaštititi brak i sprečiti mladoženju da slavi drugi brak u njegovoj kući.