Poslednji


Konačno se dogodilo. Poubijali smo se. Sada, kada se u mislima okrećem prošlosti, nisam siguran kako, niti kada. Jednostavno smo se istrebili. Spontano, neprimetno, bilo nas je sve manje i manje. Ubijali smo se kao zveri. Ne, grešim… Ubijali smo se kao ljudi. U početku iz pohlepe i osvete. Kasnije… zato što nam se moglo. Usladila nam se tuđa krv,…

Čitaj dalje »

Dragi, ja sam mačka


Dragi, ja sam mačka. Neobična bezimena narandžasta mačka gracioznog koraka. Sasvim slučajno zalutala u jednu od ulica Ortakoja. Ja sam ona mačka koja ti se uvlači u stan preko balkona. Koja se pojavila niotkuda. Ona na koju si se navikao i bez koje bi te boljela u stanu praznina. Ja sam mačka koju si, čim se pojavila, odnio i u…

Čitaj dalje »

Ne bih se dopao tvojima


I dan-danas ponekad pomislim na tebe Recimo, opazim šolju na polici Možda nabasam na disk koji si mi poklonila Kažu, snimiće nastavak tog filma U životu, filmovi retko imaju nastavke.   Još uvek nemam pasoš, slabo plivam I zbog tena ne smem previše na sunce Nemam ni novac Sa mnom ne bi obišla Španiju i Portugal.   Tvoj otac, mačomen,…

Čitaj dalje »

Neko te nije voleo kako treba


Ljubav je more, pesak i po prvi put svetlost kamenčića u tvojoj ruci. Kako ih samo vešto odabiraš i govoriš da svaki od njih ima priču. Onda ih sklanjaš u stranu, dok ih ja krišom uzimam i stavljam u kutijicu za nakit. Rekao si da je čuvati ljubav isto što i čuvati trenutak. Uhvatio si me za ruku i nastavio…

Čitaj dalje »

Voda


Glas vode. Glas izvora. Glas podzemnih izvora. Glas lekovite vode. Pogledavši u izvorsko ogledalo, vidiš samo odraz okolnog zelenila. Čini se da je ono deo vode, kao da je uraslo u nju. Vidite li grančice drveća, koje gase žeđ? Ili vidite moj odraz? Njega zaista nema. Jer čista izvorska voda ne pamti odraze ljudskih lica. Ljudi danas dolaze do podzemnih…

Čitaj dalje »

Gnezdo na papiru


– Shvatila sam da te skoro uopšte nisam davila poezijom. Dobro, sem onom mojom, izmišljenom. – rekla je između dva zalogaja čokoladnog kolača. – Kako to misliš “izmišljenom”? – namrštio se onako kako se ponekad eto tako, bez razloga namršti. – Pa eto, ja nekako mislim da jeste. – E, vidiš, ja bih baš rekao da nije. – samozadovoljan osmeh…

Čitaj dalje »