Haruki Murakami – putovanje kroz mračne šume čovekove duše


Sklona sam da verujem da dobar pisac mora da bude iskren; ako je iskren, ako piše ono što dolazi iz dubina njegove svesti, podsvesti, srca, u tkanje njegovog pisanja moraju se uplesti životna pitanja koja ga muče – hteo on to ili ne. Ovakvih pitanja (na sreću po pisca) ipak ne može biti beskonačno – i stoga je neizbežno da…

Čitaj dalje »

Unwavering Love


Meni uvijek kada je teško ja tebi pozvonim na vrata. A kada sam sretna… sjetim te se ponekad, nekad, i onda brzinom svjetlosti otresem misli sa jagodica na prstima, stresem se i zaboravim da postojiš. Evo me opet na vratima, pokisla i nesretna. Onda ležimo na podu tvoje sobe. Ugasiš svijetlo i pokazuješ mi fluorescentne zalijepljene zvijezde na tvom plafonu.…

Čitaj dalje »

Jedan od onih gradova


Pariz je jedan od onih gradova u kojem bismo potrajali violine bi nas opominjale tjerajući nas na ljubav i mrak bi dobio svoje lice i šarenilo zasigurno već na spomen sve odiše na rođendansko veselje dugih godina koje smo ostavili iza sebe netko drugi svojim je rukama obuhvatio tvoje tijelo noćas se osjeća u zraku ne pripisuj mi vrijeme samo…

Čitaj dalje »

Pripada mi oduzeto


Pripadnost su izmislili nevaljalci.   Kročili smo okovani u zaljubljenost. Nesvesni. Izgubljeni u onom drugom. Zaboravili smo sebe. To je milost. Zapitao se. Šta je to? Šta je dovraga to. Adrenalinski napad kada je ugleda tako prkosnu i taj ljubičasti karmin, opasno ga je radio. On je takav klinac. Tako mali i šmokljav. Svakim blenućem, svakim istrisanjem nervoze. I ona…

Čitaj dalje »

DAVORIN (23. 9. 1946 – 18. 6. 2001)


Ja sam tad još bio klinac pa mi ne bi jasno zašto se stari zatvorio u sobu i već pola sata pretura po policama. Tako se ponašao jedino u danima kad je pokušavao da sa dvije kutije dnevno siđe na dvije cigarete, pa kad bi ga uhvatila kriza, preturao bi po svakom ćošku kuće tražeći makar jednu Drinu da pregura…

Čitaj dalje »