Zatočena prolaznost


Opet odlaziš, kroz maglu sečeš vreme i ostavljaš me nepročitanu. Ne zovem te, idi, umem čekati. Sećanjem prolaznost sam zatočila tu negde u dubini mene tik uz tebe. Piše: Dijana Uherek Stevanović ◊ Izvor fotografije: youqueen.com

Čitaj dalje »

Petkovi


Petak je dan za sabrat’ se. I da se smiriš. I da pedeseti put sebi kažeš da nećeš više da provodiš ni minutu sa ljudima koji su usisivači pozitivne energije, jer je, eto, nisi našao na putu. I petak je dan da to fakat ispoštuješ. Ostaneš kod kuće, odlučiš da se rastežeš po podu. Da to nazoveš jogom, pa kasnije…

Čitaj dalje »

Nemoj mi više dolaziti


Setila sam te se danas. Seo si na moje desno rame i čekao da te primetim. I ja jesam. Pitao si me da ti pustim film. Onaj naš. U glavnim ulogama ti i ja. Hteo si, prvi put, da ga pogledamo zajedno. Rekla sam da sam ga izgubila. Rekao si da lažem. Jebiga. Izvukla sam ga sa prašnjave police i…

Čitaj dalje »

Poremetio si mi jesen, Bezimeni


Oktobar mi je uglavnom mir Topla melanholija Najlepše boje, one moje Miris pečenog kestenja Šuškavi zvuk opalog lišća I neka prijatna samoća Jednom sam ti rekla Da si godišnje doba Bio bi jesen I složio si se A nisam ni slutila Da ćeš baš moju jesen Potpuno promeniti Da će od tada Oktobar nositi samo tvoje boje Da će jedino…

Čitaj dalje »

Luckasta pesma o snosmetaču


Pusti me da spavam sama. Ne zaplići mi se u trepavice i iščupaj svoje prste iz mojih moždanih vijuga. I skini svoje mreže sa mojih snova. Pusti me da sanjam nebo paperjastih oblaka, i crvena polja makova na kojima nema tebe. Izvor fotografije: pixabay.com

Čitaj dalje »

Strah


U jednoj kućici na’vrh Bistrika ćutke kraj prozora čekam prvi mrak. Misli mi nekakve teške, goropadne svaka mi zastaje navrh’ jezika pa se vrati u stomak i tamo struhne ne dajući ni sahat da odmorim dušu. Kroz mahalu, tačan k’o i svaki dan prije ovog korača jedan sarajevski pisac. Ruke svez’o na leđima, oborio glavu pa se onom kamenom kaldrmom…

Čitaj dalje »