– Ona u ogledalu izgleda ispijena, suva, stara –

Pesmo, zar si me napustila?
Okovana svila,
Moje reči su presahnule.
Žedna i gladna,
Tumaram između redova.

Opsesija ostavila me je brzo.
Odnela sve.
Prazna,
Prokleto prazna
Zvonim kao kristalna čaša.
Tišina u meni se buni.

Ostavite me svi
Ova ja će ubrzo da ’mre!

Moji će se duhovi još jednom uzdignuti
Da me unište.
Otvorite oči,
Mrtvi i živi
Ovaj dan je večan.
Pamtiće Sunce.
Pamtite vi.


Autor: Vladana Plavšić