Pismo maloj Milici ili – zašto se ipak ne udajem

Udajem se.
Za mesec dana.

Ne, ozbiljno, u dnevniku osmogodišnje Milice piše da u 2020. godini velika Milica ima muža, kućicu u cveću i nacrt za vrlo ozbiljno knjigu. I dvoje dece kojima pokušava da objasni da ne smeju da cepaju mamin nacrt za vrlo ozbiljnu knjigu.

Takođe, u dnevniku osmogodišnje Milice, velika Milica kuva kao da je uzimala časove kod Džejmija Olivera. To meša neke začine, to slatko, slano, rerna, ringla, kipi, pršti, miriše cimet i đumbir i punjena paprika, a velika Milica kao u reklami! Sija!

Mala Milica, doduše, ne daje detaljan opis samog mladoženje, ali šta sad. Mlada je ionako zvezda svakog venčanja.
U dnevniku osmogodišnje Milice, velika Milica je opaka mlada! To igra i kolo i tango i brejkdens i peva i bez mikrofona i sa mikrofonom i nigde se ne smiruje! Kida mlada!

Elem, da bi se ispoštovala osmogodišnja Milica i da bi svaka njena želja došla na svoje u odgovarajuće vreme, ja moram da se udam za mesec dana.
Ili da se udam za mesec dana, ili da napišem pismo maloj Milici. U njemu bih joj jezikom odrasle osobe kakva još uvek nisam objasnila da sam malo zeznula raspored. I da se izvinjavam zbog svih propusta.

Treba da sročim nekako da onaj faks nije završen sa 24, da nisam putovala do 26, da nisam postala ozbiljna odrasla osoba u poslovnom odelu sa 27 i da sasvim izvesno ono što će ona u svojoj budućnosti jedno vreme doživljavati kao veliku ljubav neće baš biti ljubav za ceo život. Čuj, za ceo život. Neće biti ljubav ni za godinu dana. Neće biti ljubav, uopšte!

Treba da kažem maloj Milici da je onaj dečak za kojim je trčala pola osnovne škole malkice…huh, propo. I da su dečaci sa kojima se igrala ljubavi zapravo uglavnom sjajni bivši koji veliku Milicu smatraju za velikog druga. Za onog druga koji im pomaže da izglade stvar u nekoj novoj vezi za odrasle. Za onog druga koji će da sve sasluša i sve urazumi.
Treba da joj kažem i da je to u redu. Da će kroz život naučiti da bivši nije nužno sinonim za “skot neopevani”, nego i za “bilo je lepo dok je trajalo” i “tu sam ako nekad nešto zatreba”.

Naposletku, bolje sjajni bivši, nego sumanut muž, kažu Milici babe.

Maloj Milici je takođe trebalo skrenuti pažnju na to da ne očekuje da u budućnosti postane top-model, ne nakon što je od najranijih godina života pokazala apsolutnu nesklonost i netalentovanost za bilo koju sportsku aktivnost.
Dakle, trebalo ju je upozoriti da će joj porasti nos i stomak. Okej, i grudi, ali da – porašće joj nos i stomak. Kosu će skratiti, jer je glupa, i više joj nikad neće biti do dupeta, a stila i ukusa neće imati bar jedno dobrih desetak godina.

Trebalo joj je skrenuti pažnju na to da loženje na rep i pank i oblačenje “u muško” sa šesnaest ne znači da sa 26 neće slušati narodnjake. Trebalo joj je posebno napomenuti da će sa 26 slušati Gobline jedno veče i Maju Berović drugo. I da neće imati problem s tim jer će konačno shvatiti da su ljudi daleko više od muzike koju slušaju. Da će jedino što će ostati dugoročno, biti to nepouzdano oduševljenje nestalnim muzičarima koje će verovatno i presuditi njenoj neudaji u planiranom vremenu.

Maloj Milici trebalo je reći i da će se uvek pojavljivati novi ljudi sa novim očekivanjima za veliku Milicu. Očekivaće dobar prosek ocena, dobar prosek plata, uslugu preko veze jer “to je za nju čas posla”, rame za plakanje a da oni sami nikad ne budu tu za nju.
Toj zbunjenoj devojčici trebalo je reći da im slobodno pokaže onaj prst koji su joj rekli da nije lepo pokazivati. Trebalo joj je reći da ona ne treba da bude ničija fontana želja i da ona sama svoje želje neće ostvariti tako što će baciti novčić u fontanu, već tako što će zasući rukave, skočiti u tu fontanu i plivati za ono što hoće.
Tako nešto joj je trebalo reći.

Tako nešto, ili bar:

Mala Milice, doći će dan kad ćeš se probuditi i imati 26 godina.
Delovaće ti kao da sve devojke oko tebe zdravo žive, rade u korporacijama i srećno se udaju.
Ti ćeš sedeti u svojoj sobi, piti pivo i jesti pastu, pisati za svoj groš i imati dečka tek par meseci.
I, verovala ili ne, nećeš imati baš nikakav problem s tim.
Jer ćeš i dalje biti ta ista mala, samo malo veća Milica, puna nekih drugih svojih planova.
Puna planova u kojima se tvrdoglavo držiš za ruku i izmaštane reči, u kojima učiš kao da si juče sela u školsku klupu,
u kojima radiš sto različitih poslova i pevaš od sreće pritom, iako pojma nemaš da pevaš.
Imaćeš 26 i bićeš puna planova koji ne uključuju da budeš turbo-domaćica, mlada-akrobata i super-mama,
bar ne još neko vreme.
I to će biti u redu.
Jer ćeš to i dalje biti – ti.


Izvor fotografije: www.yaoyaomavanas.com


U radno vreme živi od pisanja. U slobodno vreme piše da bi živela. Prerazmišljava, prokrastinira i obožava drame. Dajte joj čips, pivo i dovoljno uvrnutog sagovornika i niko neće biti povređen. Kako to mislite – ne drži sve konce u svojim rukama?