Pismo sebi

Nauči…
Da budeš ponosna na sebe.
Na izbore koje praviš.
Na put koji si odabrala – onaj kojim se ređe ide.
Na odluke koje donosiš.
Na svaki uspeh koji postigneš ma koliko on mali ili veliki bio.
Da ne zaboraviš obećanje koje si dala sebi pre nego što si došla u Beograd, a koje se nikad nisi usudila naglas da izgovoriš jer te je plašila snaga tih reči.
Ljude koji su te podržavali.
One koji nisu bili tu kad je trebalo.
Da oprostiš, ali ne sve. U životu ne treba sve ni praštati.
Da voliš, ali ne bilo koga.
Da nikad ne poklekneš pred izazovom.
Da ne postaneš rob svojih emocija, ali ni svog razuma.
Da se ponašaš u skladu sa svojom intuicijom kada je to potrebno.
Da preboliš.
Da nastaviš dalje.
Da ne patiš toliko da padneš u stanje očaja.
Očaj vodi u depresiju.
Da ostaneš psihički stabilna.
Veliki ciljevi zahtevaju snagu uma.
I velika odricanja.
Da naučiš kako da napraviš balans u svom životu.
Da se ni zbog čega i ni zbog koga ne kaješ.
Sve što je trebalo da se dogodi, dogodilo se sa razlogom.
Kao i sve što će se dogoditi.
Sve su to lekcije.
Da ne kriviš sebe zbog pogrešnih odluka.
Prvi korak ka miru sa sobom je samosvest o ličnim promašajima.
Umerena samokritičnost je zdrava.
Ali nauči da voliš sebe.
Samoj sebi budi najveća podrška.
Sve izvan toga je relativna stvar.
Oprosti sebi i pohvali ono što je bilo dobro.
Guraj dalje.
I kad boli.
I kad kloneš duhom.
I kad bi radije sve samo ne da nastaviš da hodaš.
U inat.
Sebi. Drugima. Prijateljima. Neprijateljima.
U inat životu.
Dokaži sebi da si sposobna.
Ali nikad ne dozvoli da ostvarenje tvojih ambicija postane žrtva želje da se dokažeš drugima.
Pleši na pozornici.
Muzika neće doveka svirati.
Štaviše, muzika brzo utihne.
Otpleši život za pamćenje.
Strah od smrti osećaju samo oni koji su svesni neproživljenih trenutaka u svojim životima.
Čitala si o tome u Jalomovoj knjizi.
Jedan dan.
Šta čini tvoj jedan dan?
Mnoge seanse započinju ovim jednostavnim, a tako važnim pitanjem.
Ne mora niko da upita ko si ti.
Dovoljno je da zna kako provodiš svoja 24 sata koja imaš na raspolaganju.
Pleši.
Na prstima. Celim stopalom. Oseti tlo pod nogama. Uhvati zalet. Skoči ka nebu. Dodirni poneki oblak usput.
Budi srećna što muzika svira.
Carpe diem nije fraza.
To je lep životni moto.
Neguj dobar odnos sa sobom.
Tada će biti lakše da ostvariš kvalitetan odnos i sa drugim ljudima.
Veruj sebi.
Da možeš.
Da hoćeš.
Da zaslužuješ.
Postoje stvari na koje ne možeš da utičeš.
Toksičan osećaj izaziva taj trud da izmeniš okolnosti koje su unapred određene.
Pusti.
Olabavi malo taj stisak.
Ne možeš se pozdraviti šakom stisnutom u pesnicu.
A život pruža ruku.
Prihvati je.


Autor: Tijana Katić ◊ Izvor fotografije: goodwomenproject.com