Pitao si me

Imati tebe uz sebe znači biti srećna osoba. I to stvarno srećna. Istinski. I ako zvuči izlizano i dosadno, meni je to najlepša rečenica ikada izgovorena.

Gledam te dok mi ležiš u krilu. Gledam koliko si lep i nestvaran. Gledam te i ćutim da ne bih kvarila. Gubim se u tom pogledu. Gasi se ceo svet. Gori jedino naša povezanost u svemiru.

Ostala bih ovde i da se sve napolju ruši. Osluškivala bih tvoj dah i pokušavala bih da ga upamtim. Odbrojavala bih sekunde otkucaja tvog srca. Oslikavala bih ornamente na tvojoj koži prstima. Osećala bih svaki tvoj dodir. Opipala bih ti dušu. Oktobar bi prošao pored nas. Opet bi se rodilo proleće između mokrih dlanova.

Rastem u tvom prisustvu. Rastem i širim se unutar sebe. Rado bih te proglasila mojim zauvek. Reči kao da gube smisao uz ljubav. Ređam ti epitete uz ime. Ređam u nedogled. Radije bih ti pokazala osećanje. Rukama ti spuštam to “Volim te” u grudi. Rastajemo se sa svim poznatim. Reinkarniramo se u čistu ljubav. Rađamo se jedno u drugom. Rađamo se, volimo se i ćutimo. Rekli smo sve rukama, zvukovi su izgubili smisao. Razum je nekada suvišan, dovoljno je imati srce. Ritam ljubavi pokreće kosmos, a nas dvoje igramo uz njega valcer večnosti. Rubikova kocka se sama spaja dok se grlimo. Radimo sve što nikada nismo umeli. Ratovi u nama su gotovi, koplja su slomljena, tišina je nadjačala eho. Ruže su ostale bez trnja.

Raj nije mesto, raj je osoba, sada je sasvim jasno. Ruke ti spuštam u ruke. Raširili smo krila. Razumemo signale svemira, ne plašimo se da se stopimo u celinu, bićemo jedno dok nas je, a to znači zauvek!


Autor: Anđela Češljarac ◊ Izvor fotografije: favim.com