Meni, iskreno, nije jasno kakvo je ovo doba u kome živimo. Da li zbog prestiža potenciramo razne stvari bez obzira na to koliko nam zaista znače ili nam je to samo izgovor  da ne mislimo već da samo radimo isto što i drugi.

Sve češće čujem da treba što više putovati da bi shvatili smisao života.

Čekaj, stani! Da li sam ja to čula neki recept kako da sigurno osetimo život i svet oko nas?

„Jaoj, bilo nam je prelepo. Ne možeš verovati gde smo sve bili i šta smo sve videli, ali eto imaš na mom profilu 54545613 fotografija pa možda i ti osetiš nešto kao mi. Jaoj, a da vidis šta smo sve kupili.“

Pitam se samo šta tačno treba da osetim. Kako izgleda stajati kao voštana figura, dok tražiš savršenu pozu ispred neke građevine o kojoj su ispričane priče. Kako je biti unutar zgrade u kojoj su se odigrale razni istorijski događaji, dok pokušavaš da se namestiš za idealan selfi, a da se pritom mesto iza vidi što je više moguće. A, onda tražiš na google.maps trenutnu  lokaciju jer ti pojma nemaš gde si došao.

Putovanja su savršena prilika da se udaljimo od svakodnevnice, odvojimo od ljudi koje stalno srećemo, promenimo rutinu. To je nekada bilo vreme za porodicu, ljubav i prijatelje. Trenutak kada upoznajemo i sebe i druge na nekom višem nivou.

Ali šta je to danas?

Danas je to vreme za selfije.

Pa eto, meni to nije jasno. Ako je odlazak na mesto gde nikada nismo bili mogućnost da sretnemo ljude koje verovatno nikada ne bismo sreli, zašto smo to pretvorili u tako nešto besmisleno.  Da li nas je potreba da nam se drugi dive toliko zatupila da se čestito ne možemo ni posvetiti onome za šta smo pripremili prilično veliku ušteđevinu, ako ništa drugo.

Sećam se devojke koja nije htela na moru pokvasiti kosu da bi lepo ispadala na slikama, kao i one koja je većinu vremena provela ležeći na plaži, kako bi drugi bili oduševljeni njenim tenom kada se vrati.

Dragi moji ja više osećam i proživim na putu do prodavnice nego vi na putu oko sveta.

Budite svesni da je sam život jedno veliko putovanje, da je svaki čovek stanica, a svaki trenutak za pamćenje, bez obzira da li se dešava ovde ili u nekoj dalekoj zemlji. Ako vam se bitne i prosvetljujuće stvari dešavaju samo na putovanjima onda vam moram reći da radite nešto pogrešno ili da putovanja niste shvatili baš na pravi način.

Naučite da osetite mesto, da prepoznate razliku. Šetajte, ali ne da bi pronašli mesta za kupovinu već da bi videli ono što ne možete u svom gradu. Pričajte sa nekim, informišite se o mestu. Verujte mi, oduševiće vas razne stvari, nasmejaćete se, rastužiti i kada se setite putovanja setićete se i tih emocija.

A za početak proputujte vi malo kroz svoju okolinu, upoznajte one koji vas okružuju pa krenite odatle sa shvatanjem života.

Ali, da, izvinjavam se. Promašila sam suštinu. Koga još interesuje 51546616669 selfija sa običnim ljudima na običnim mestima. Prosvetljuje nas i oplemenjuje samo ono čemu se drugi mogu diviti i zavideti nam.


Piše: Svetlana Antić ◊ Izvor fotografije: trendsandlife.com

 

Svetlana Antić je diplomirani ekonomista koji od ekonomije za sada ima samo diplomu. Voli psihologiju i, iako nikada nije u potpunosti razumela ni sebe, aktivno se trudi da razume sve oko sebe. Emotivno i razmaženo biće, koje sa 26 godina i dalje veruje u bajke.