Poezija i Ti

Plašim se da će moja poezija
promeniti
svoj ustaljeni tok
kojim teče
svoje cipele, koje oblači
svaki put kada na listove
prozirno bele hartije
zakorači
svoju misao, koju olako prosipa
svoje čežnje, koje ka tebi
usmerava
i patnje kojima se nesebično
pruža
plašim se, da će uvenuti
kao otkinuta ruža
onog trenutka, kada mi dopustiš
da prodrem u srž tvoje duše
da zagrebem po tvojoj ljušturi
da uronim u tvoje oči
da ti otvorim srce
i donesem ti ljubav
ili nešto što bih ljubavlju
mogao nazvati.
Plašim se da će moja poezija
postati
mlaka
nedovršena
nepotpuna
nesavesna
da će mi misli lutati
da snova više neću imati
jer jedini san, koji moje misli
drži budnima
je san
o Tebi
odsanjan hiljadu puta
sklopljenim
i otvorenim
očnim kapcima..


Autor: Mario Bačlija ◊ Izvor fotografije: favim.com