Hladan ukus piva

Par nasmejanih lica

I vrela subotnja noć

Zar nije to sve što nam treba?

 

Uvek mi to prolazi kroz glavu

Kada održavam balans

I brojim korake do kuće

Bezveze je što ih nikad

nisam zapamtio

Kao i većinu stvari koje su se desile

Izrežirane su nekim drugim očima

Jer su moje previše maštale

I previše popile.

 

Rano nedeljno jutro

Se ponovo uvlači u pesmu

I ponavljam se

Spominjući je

Ali ona je glavni razlog

Da shvatim koliki sam genije

Da ovaj grad

I moj omiljeni bar

Budu zadovoljni što me imaju

i da me ščepaju u svoje čeljosti

I kidaju komad po komad.

 

Bojim se

Ako me raskomadaju odmah

Neće više ostati ništa u meni

I neću imati šta da stavim na papir.

 

Nova tura

Novi smeh

Novo udaranje staklo o staklo

Samo sam ja onaj stari

Kojeg dobro znam

Koji mi je tako falio.

 

Konačno sam otvorio oči

Smeh je preduhitrio noge

I samo sam ležao u sobi

I posmatrao plafon

Prepun zvezda.

Ali čim sam protrljao oči

Bilo je malo stvarnije.

Miris kafe sa donjeg sprata

Dozivao je moje ime.

Telefon zvoni

I bez ikakve mržnje

Javljam se odmah

 

“Hej, sviramo večeras?”

“Ooo da.”

 

Nije svaka nedelja tako šugava

Pomislih

I nije svaki život promašen.

 

Možda nam treba malo više

Od hladnog ukusa piva

Par nasmejanih lica

I subotnje večeri

Ali

 

Zar nije lepo biti živ?


Autor: Stefan Kirilov