Gužva u Hercegovačkoj ove večeri i najavljeni veliki protest, kojem će se pridružiti sindikati vojske, policije i prosvete, privukli su me da još jednom odem i slikam ceo događaj. Staza šetnje se promenila, ali zahtevi nezadovoljnih građana su isti. Protest je počeo u 18 h, već po tradiciji, a najglasnija je bila organizacija “Ne da(vi)mo Beograd”. Ispred protestne kolone vozio je beli kombi sa jakim ozvučenjem. Nekoliko hiljada ljudi je obeležilo godišnjicu od nelegalnog rušenja objekata u Savamali i zatražilo da se konačno daju odgovori na pitanja postavljena još prošle godine.

Sat vremena je trajalo obraćanje sa govornice, prvo voditeljke, a potom i profesora Jova Bakića sa Filozofskog fakulteta. Posle njega, reč je uzela i jedna studentkinja Filozofskog fakulteta i izrekla svoj lični stav prema zbivanjima u državi. Svi govornici su pozdravljeni gromoglasnih zviždanjem i skandiranjem u znak odobravanja, dok ih je sa leve strane strpljivo posmatrala ogromna žuta patka na naduvavanje.

Oko 19:30 protestna kolona je stigla do zdrade Vlade Srbije. Bačeno je nekoliko dimnih bombi, rolne toalet papira su letele sa svih strana, a vrata Vlade Srbije su ostala izlepljena žutom trakom i zatrpana toalet papirom.

Sat vremena kasnije, kolona je stigla kod Skupštine. Promukao muški glas sa mikrofona je održao kratak govor o rušenju u Savamali i zahvalio se ljudima na strpljenju i istrajnosti. Pušteni su preko razglasa snimci izjava premijera i ministara o rušenju u Savamali. Snimci su se ponavljali više puta, pokazujući neobične kontradiktornosti u izjavama. Nakon tih snimaka zapaljene su baklje, vazduh se potpuno ispunio dimom i osvetlio celu blokiranu ulicu.

Imam utisak da nezadovoljstvo demonstranata raste, najvećim delom zbog ignorisanja vlasti i medija. Na pitanja koja postavljaju ne odgovara niko, nijedan njihov zahtev do sada nije ispunjen. Večeras su pokazali da su veoma dobro organizovani i da (ipak) nisu toliko umorni od protesta da bi od njih odustali. Na provokacije da su umorni i da ih je sve manje uzvraćaju skandirajući “Ima nas!”.

Sve dok vlast bude okretala glavu i ignorisala ove ljude, njihov broj će rasti, kao i nezadovoljstvo. Okupljaće se svake večeri, zviždaće, pevaće, blokiraće ulice, bacaće toalet papir na zgradu Vlade. Smejali ste se kada ih je bilo par stotina pre neko veče na ulicama, ali gle čuda, večeras ih je bilo nekoliko hiljada. Nešto mora da se promeni, da bi se sprečili incidenti u budućnosti.

Sa nadom u mirne pregovore i meduljudsko poštovanje, zaključujem svoju četvrtu šetnju na 23. uzastopnoj večeri održavanja protesta.


Tekst i fotografije: Dajana Lazarević