– Vidi ga kako je divan! Pogledaj te divne oke, to slatko i milo lice. Pa kako možeš da ne poželiš ovu divnoću?

– Vanja, nećemo držati tele u stanu. Plus dlake, plus nužda. Retriver nije za nas.

– Ali samo ga pogledaj! Pa to je najlepša rasa na svetu! Vidi ga, sama faca mu je dobroćudna. Samo da ti kažem, retriveri su jedini psi koje možeš da ostavljaš sa bebom nasamo, a da ne strahuješ da će je napasti. Šta ti to govori?

– Ostavila bi dete nasamo sa kučetom?!

– Ups. Hm, ne sa kučetom, sa retriverom, to je ipak malo drugačije. Sa njegovom inteligencijom i mirnom naravi, on se ipak ističe među psima, po tome, skoro je pa kao čovek.

– Gospode Bože, dokle ćeš ići samo da me nagovoriš da uzmemo retrivera…

Uuu, ne znaš ti, mislim se ja.

– Dragi moj, imaćemo retrivera. Samo čekaj i videćeš! – šapćem i smejem se krišom, poput zločinca koji je već smislio svoj plan.

– Rekla si nešto?

– Ma ne dušo, ništa. Baš je lep dan danas.

Obožavalac pasa, filmova, romana i prirode. Nekonvencionalni borac za pravdu, pomalo buntovnik, u duši sanjar. Najveći kritičar samoj sebi vođen parolom ‘postavljaj visoke ciljeve i daleko ćeš dogurati’. Nada se da će se čitaoci pronaći u bar nekom od njenih tekstova i da će uživati čitajući ih.