Samo sam tebe mogla

19 h

– Šta radiš? Prosto pitam.
– Sušim kosu, ti?
– Mislim na tebe dok sušiš kosu.
– Mislim i ja na tebe.
– Želim da te vidim.
– I ja želim da dođem,
I želim da te zagrlim,
Ali sam pizda jebena.
– I ja sam
I bled sam
I ispucala su mi usta
I čupav sam
I lud
– Sve sam to i sama, ne podsećaj me na ono što sam. Tražićeš od mene da ti objasnim razlog.
– Zvao sam te, ali si nedostupna. Koliko je to glupo…

23 h

– Gde si ti u ovom gradu?
– Negde na Novom Beogradu
– Vrati se na Vračar, ovde je lepo.
– Tu je najlepše.
– Kad ću te videti?
– Kad me najviše poželiš.
– Dođi…
– Pijana sam.
– I ja sam pijan… ali neću pravdati svoju slobodu da budem iskren pijanstvom, voleo bih da te zagrlim i pomirišem iza uveta, tamo gde ti je kosa…

Noć je, i hladno je, nešto posle ponoći, čupav si, i bled, i usne su ti ispucale. I sada dok me gledaš shvataš šta znači biti lud, bled, ispucalih usana.
Ja sam ti, i ti si ja.
Otići ćeš, i nećeš se vratiti, znaš to,
Opet ćeš me naći tražeći sebe.
A ja ću se doveka bojati tvog odlaska, jer sam samo tebe mogla, a da nisi ni znao koliko je lepo.

Prolazim ti prstima kroz kosu, dok ti sedim u krilu, stežeš me oko struka i šapućeš kako nisam normalna. Tako pravi ludaci izjavljuju ljubav. Smejem ti se u potiljak glave dok udišem miris nestašnih pramenova, umoran si.
Kažeš – tu sam, šta ti je?
Znam taj pogled.
– Ne gledaj me tako, najebaćemo.
Pre tebe sam bila ti.
– Neću otići, kažeš.
Usuđujem se da ti nazovem taksi, teško te je gledati u oči, zato te ljubim u iste.
Seti se M, i smanji malo to piće…


Autor: Marina Avramović ◊ Izvor fotografije: favim.com