Sanjam

03/14/2019

Nekada si imao lice,

i usne koje ljube,

i ruke koje grle.

Sada si samo vetar

što struji kroz moje snove,

i lepet feniksovih krila

što šapuće kroz noć.

Ne vidim te,

a znam da si tu.

Izvor fotografije: pexels.com

Dijana Jelenkov

Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se novinarstvom, pisanjem poezije i proze i stvaranjem šarenih kreacija od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude, i nebo u svim njegovim varijantama.