Sati

ležiš na leđima

obučen

po danu

tavanica te gleda

i pita se

šta više

da radi sa tobom

sati dolaze

prolaze

i odlaze

da su bar teški kao olovo

ali nisu

laki su kao vazduh

prozirni kao paučina

ne možeš da ih vidiš

ni da ih osetiš

ni da se za njih uhvatiš

kad kreneš da padaš


Izvor fotografije: pexels.com

Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu bavi se novinarstvom, pisanjem poezije i proze i stvaranjem šarenih kreacija od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude,  i nebo u svim njegovim varijantama.