Čak i ako ste novajlija koji je tek zakoračio u hodnike fakulteta, od starijih kolega sigurno ste čuli za skripta. Ako ste već iskusan student, sa njima ste verovatno već dobro upoznati.

Šta su skripta?

Najjednostavnije rečeno, tuđe beleške – sveske u kojima je neko vredan „sažvakao“ gradivo, izvukao najbitnije stvari iz literature i prepričao ono što je ključno za svako pojedinačno ispitno pitanje. Učenje iz skripata skraćuje vreme potrebno za spremanje ispita jer isključuje obavezu da se iščita sva silna literatura i iz nje samostalno izvuku bitni delovi – i stoga su ovi „pomoćnici“ vrlo popularni među studentima. Ipak, ni skripta često nisu savršena, i nije nemoguće da vam nekad više odmognu nego što će vam pomoći. A evo i kako.

Ulogu skripata neretko preuzima sveska sa beleškama nekog studenta koji je redovno išao na predavanja i marljivo zapisivao sve što profesor na njima priča, ili pak samostalno izvlačio delove gradiva prema ispitnim pitanjima. Kako su najčešće u pitanju beleške pisane rukom, prvo neprijatno iznenađenje sa kojim se možete suočiti jeste nemogućnost da protumačite rukopis dotičnog autora. Čak i ako je rukopis kao takav razumljiv, nije nemoguće da zapnete baš na nekoj ključnoj reči, ili da je usvojite u nekom iskrivljenom i nepostojećem obliku, a da to i ne saznate sve dok vas profesor ne ispravi na ispitu.

Pre mnogo godina, drugarica iz klupe odgovarala je lekciju iz muzičkog potpomažući se beleškama iz moje sveske, i pritom samouvereno izjavila da je izvesni kompozitor napisao “ZOO” kantatu.

Istina je bila nešto drugačija – čovek je samo bio marljiv muzičar, pa tih kantata napisao trista.  Ako je ova omaška u prvom razredu gimnazije i mogla da prođe kao simpatična, na fakultetu bi verovatno potpomogla da se o vama stvori predstava kao o neozbiljnom i ne preterano inteligentnom studentu.

Učeći isključivo iz skripata, bezuslovno se oslanjate na tuđe zapise, pri čemu uglavnom ne možete biti stoprocentno sigurni u nepogrešivost tvorca datih spisa.

Svakome se može desiti poneka omaška, a nije neobično ni da se kroz skripta provlače greške kojih autor nije ni svestan, jer jednostavno misli da se to tako kaže – a ako učite iz njegovih beleški i prvi put čujete neki termin u njegovoj varijanti, i sami ćete ga naučiti pogrešno i verovatno ga u pogrešnom obliku upotrebiti i na ispitu. Što vam svakako neće ići u prilog.

Rekosmo već da je u skriptima izvučeno ono što je bitno. Ali, kako možete biti sigurni da je nekom drugom bitno baš isto ono što je važno i vama? Dobro, ovo pitanje smislenije je kada se odnosi na život, ali nije ga nemoguće postaviti ni kada je reč o spremanju ispita. Možda je autor skripata bio pomalo lenj, pa je u njih uneo premalo podataka, dok biste vi izdvojili još ponešto bitno. Ili je možda neko bio preterano detaljan, pa je iz knjiga gotovo sve preneo u svoje beleške, i tako napravio skripta koja su zapravo literatura u rukopisnom obliku, i samim tim ne preterano korisna. Dok vam neka skripta mogu dati samo šturu predstavu o gradivu, druga vam mogu oduzeti previše vremena, a ipak vas dovesti u situaciju da se suočite sa nekim od prethodno navedenih iznenađenja. Dakle, nije pametno bezuslovno se oslanjati ni na jednu ni na drugu varijantu.

Kao što ništa u životu nije crno-belo, tako se ni za skripta ne može reći da su apsolutno dobra ili potpuno loša. U kojoj meri ćete ih koristiti zavisi i od toga kakvi su vaši ciljevi – ako želite samo da „otkačite“ ispit sa bilo kojom prelaznom ocenom, nije nemoguće da vam ovo uspe i samo uz pomoć skripata. Ali ako želite da ispit spremite ozbiljno i kvalitetno, tuđe beleške najverovatnije vam neće biti dovoljne.

Idealno bi bilo napraviti sopstvena skripta, jer jedino tako možete biti sigurni u njihovu pouzdanost. Ako pak nemate vremena ili volje da ovo radite, oslonite se na tuđe beleške, ali isključivo u kombinaciji sa propisanom literaturom. Skripta možete koristiti u fazi obnavljanja, kada ste se već sami upoznali sa gradivom i kada vam beleške služe samo kao podsetnik. Ili ih možete konsultovati uporedo sa iščitavanjem literature, pri čemu ćete ih menjati prema sopstvenim potrebama i zapažanjima, ispravljati uočene greške, dodavati nezabeležene činjenice koje smatrate bitnim i tome slično. Tako ćete uštedeti vreme koje bi vam bilo potrebno da sami napišete čitava skripta, ali i biti sigurni u valjanost pozajmljenih beleški, odnosno učiniti ih potpunijim i samim tim korisnijim.

I na kraju, zanimljivost za sve one koji su se tokom čitanja ovog teksta čudili oblicima “skripata”, “skriptima” i njima sličnim.

Naime, iako se u svakodnevnom govoru najčešće čuje oblik “skripta” u jednini i “skripte” u množini, ova reč ima samo množinski oblik srednjeg roda – dakle, uzeli smo skripta, učimo iz skripata, pročitali smo nešto u skriptima.

Ukoliko ste ovo znali, nikom ništa. Ako pak niste, nikad nije loše naučiti nešto novo.

 

Po struci je profesor srpskog jezika i književnosti; u stvarnom životu, pak, bavi se svakojakim kreativnim radom – piše, crta, prevodi, igra se novinara, stvara šarene kreacije od svega što joj se nađe pri ruci. Voli uvrnute knjige, jednostavne ljude, i nebo u svim njegovim varijantama.