Treba da spremam ispit. Odnosno, da pređem nekih dvestotinak pitanja u nadi da će se ona ponoviti. To, zapravo, i nije spremanje ispita već više kao, spremanje za spasavanje onoga što se spasiti može. Spasavanje leta.

Umesto toga, izabrala sam da pišem. Znam da jedna mala čeka ovaj tekst kô ozebô sunce. Možda i dve male, čak! A ja, kô za inat, nikako da probudim onog kreativnog crvića, i sve se nekim ozbiljnim stvarima bavim. Od silne ozbiljnosti, mogla sam ostati i bez glave.

Bez zezanja.

Prvo me je zveknula promaja, jer mi položaj ispod klime i između širom otvorenih vrata i prozora najviše odgovara za koncentraciju. Posle sam se zveknula glavom u ormar. Ne znam šta je više bolelo, da l’ ukočen vrat ili glava kô balon, al’ ne preporučujem vam ni jedno ni drugo. Lažu, dušmani, da promaja ne postoji, i isto tako lažu da čvoruga prolazi za pola sata.

Realno, ne postoji bol koja prođe za pola sata. Čak ni kad je zaliješ brufenom. Jer brufenu treba pola sata samo da počne da deluje. Ako prođe za pola sata, znači da si samo razmažen i da te nikad nije ni bolelo. Isto tako, ne postoji ni zaljubljenost koja prođe za pola sata. Ako prođe, nije ni bila zaljubljenost.

Kad sam kod zaljubljenosti, u poslednje vreme sam okružena nekim pritajenim zaljubljenostima, drhtanjima da l’ je obostrano, i  pričama o slikama simpatije koje se trkaju po snovima.

– A kako da mu priđem?

– Pa kako si mu prilazila do sad?

– Ali to nije isto! Sad mu prilazim da mu kažem da ja sanjam njega, a da nas sanjaju zajedno.

– Pa ako ćeš to da mu kažeš, onda bolje nemoj da prilaziš, navući ćeš čoveku neku traumu. Priđi mu sa nekom čokoladom i pitaj ga je l’ zna šta se krije između štanglica.

– A šta se krije između štanglica?

– Kako šta, pa dvoje dece, vikendica pored mora, venčanje na plaži i ostatak života zajedno.

– Ti, bre, nisi normalna.

Pa nisam. Al’ nije ni zaljubljenost.

Ne pokušavaj da deluješ normalno ako si zaljubljena – neće ispasti najsjajnije.

A  i šta imaš od normalnosti, ako ne vodi do zajedničkog leta i kucanja sladoledima kao da su šampanjac.

Nemojte biti normalni. Budite zaljubljeni.

I spasavajte svoje leto.


Izvor fotografije: flickr.com

 

Piskaralo uvek željno čipsa, vina, trilera i društvenih igara. Bacila u vodu tri godine ekonomije da bi zaplivala u vodama pisanja, studiranja španskog, i življenja, generalno. Nije se pokajala. Neće reći koliko ima godina, jer i kad kaže – niko joj ne veruje.