Strele

reci mi
kako su ti
dlanovi
izgubili toplotu
i kako si
bliskost koja ti je
iz očiju virila
tako olako
pretvorio u strele
koje mi noćima
ne daju mira
i po obrazima mi ostavljaju
mokre tragove
mirišeš mi
na nostalgiju
a sećam se kako si
nekada
imao miris najlepše ljubavi
priznaj mi
da li su ti
kada si okrenuo leđa
i krenuo svojim putem
tabani bili modri od trnja
i da li te
mali
mračni sokak
i dalje pamti
po najlepšim pesmama
koje si znao da mi pevaš
poželim ponekad
da nestaneš
kao da te nikada
i nije bilo
i da zajedno sa tobom
sav ovaj bol
i prazan osećaj
u meni
ode sa tobom
ali
u tim trenucima
zapitam se samo jedno
da li bi to onda
bio validan kraj
za ovu našu
pomalo čudnu
pomalo divlju
možda čak i pomalo ludu
ali nikako
filmsku ljubav?


Autor: Anastasija Osmanović ◊ Izvor fotografije: pixabay.com