Sudbonosno Ne!

U našoj prirodi je da budemo jaki na rečima, da uvek tačno znamo šta treba uraditi i na koji način kada smo dodirnuti nekom emocijom, bilo pozitivnom ili negativnom. U razgovoru sa sobom i drugima budemo ubedljivi i realni, uspevamo da opravdamo i objasnimo svaki postupak. Tada ništa nije problem, tada ništa nije teško, tada smo jako sigurni u sebe.

Problem nastaje kada ono što je rečeno, treba da bude i sprovedeno.

Odlučila sam da na svaki tvoj zahtev odgovorim sa „NE“, da ti ne dozvolim da me svojom pričom preobratiš, da konačno i ja budem čvrsta i jaka.

Dosta mi je više svega, dosta mi je da se osećam kao ovca svaki put kad me prevariš, da besnim na sebe što uspevaš svojim stavom da ubediš i mene da drugačije ne može. Nikada nije do tebe, sve što ti se dešava je zbog drugih, zbog rasporeda zvezda na dan kad si rođen. Ti daješ sve od sebe, ali jednostavno ne ide, i greh je ne pomoći ti. Dosta mi je da svaki put vidim da nije tako, da je samo do tebe, da ti život posmatraš nemo i sporadično učestvuješ u njemu, samo kad prigusti. I onda, od drugih očekuješ da ti reše problem, i onda je sve protiv tebe i onda se obraćaš meni.

Odlučila sam više puta, stalno to planiram i uvek znam kako da to sprovedem, ali do sada nisam uspela nijednom.

I, sada kada si opet prešao granicu presekla sam po milioniti put, vikala na sav glas, obećavala sebi da se više neću ponoviti istu grešku, da ću uspeti da kažem „NE“.

Bila sam sigurna da će biti tako, jer ništa više nije moglo da me pokoleba. Ništa više nije bilo bitno kao činjenica da se uvek pokajem zbog onoga što sam uradila.

A, onda sam se setila da ovo nije prvi put. Sve se ponavlja, ti me razočaraš, ja se naljutim, razbesnim, odlučim da se više neće ponoviti, i onda sve ispočetka.

Počelo je da me muči zašto je to tako, zašto i pored svega nikada nisam uspela, a uvek sam bila sigurna da je to ono ispravno.

Svakako da ljubav u tome ima velikog udela. Potrebno je čudo da ljude koje volimo i odbijemo kada od nas nešto traže. Ali, ta ljubav se vremenom smanjuje, kao i sve, iscrpi se ako se previše koristi. Duboko u sebi znam da nije samo to.

Ali, šta je onda? Zašto nikada nisam bila karakter kada si ti u pitanju i kako da postanem?

Šta će se desiti kada ti budem prvi put rekla to sudbonosno „NE“?

Ti  ćeš biti ljut na mene i povređen, ne znam da li ćeš mi se više ikada obratiti. Neće ti biti problem da nestaneš iz mog života. Svesna sam da je tako, ali i da to nije u redu. Ako, ništa pre nije dovoljno da ostaneš uz mene, onda i treba da odeš. Ali, i dalje osećam ogroman strah zbog toga.

Da li je to samo zbog ljubavi prema tebi ili ima nešto više?

Ljubav jeste jedna od najbitnijih stvari u životu, ali nije jedina.

Ne plašimo se mi toliko da izgubimo osobu koju volimo koliko se plašimo da izgubimo sebe i svoje ideale.

Vezani smo za njih, oni su na kraju ono što nas određuju.

Ti si za mene ideal, ti si ono što ja uvek pomenem kada pričam o lepim vremenima, kada pričam o sebi kakva sam bila i kako sam takva postala.

Ako ostanem bez tebe, da li ću i dalje biti ista osoba, da li ću i dalje moći da se držim istih priča?

Ja se u suštini ne bojim da ostanem bez tebe, nego da ćeš ti kada odeš poneti i ogroman deo mene, da ćeš me naterati da razmišljam da li sam ja u istinu ovakva osoba, ili sam sve zasnivala na jednoj pogrešnoj priči.

Problem je da shvatimo da kada neko ode od nas ne gubimo i sebe, ne gubimo ono što smo nekada bili sa tom osobom, prošlost ostaje,sećanja ostaju, ali se nešto promenilo. Promenila se ta osoba, promenilo se vreme u kome živimo, promenile su se okolnosti. Na kraju možda smo se i mi promenili, možda nam ranije neke druge stvari nisu bile bitne kao danas.

Reći ću ti „NE“ onog trenutka kada budem mogla da se oprostim sa prošlošću, kad budem u potpunosti budem sposobna da prihvatim sadašnjost u kojoj tebe nema, kao ni onoga što smo imali nekada.

Da li je taj trenutak došao?

Ne znam!

Bojim se da tu teoretisanje ne pomaže. Mogu da saznam jedino kada budeš opet stao ispred mene na isti način kao milion puta pre, a ja morala da odlučim hoću li ti dozvoliti da nastaviš gde si stao, ili ćemo zajedno okrenuti drugi list.


Izvor fotografije: www.thoughtcatalog.com

Ceca voli da analizira, objašnjava sebi postupke i ljude, i neprestano se trudi da razume svet oko sebe. Veruje u bajke i jednoroge, a boji se pomisli da nismo svi, bar pomalo, dobri. Smatra da su ljubav i prijateljstvo osnova sreće. Duboko emotivno i razmaženo biće, koje daje sve od sebe da se svakoga dana promeni nešto nabolje.