Svađali smo se

U jutrima
Započinjali smo dan vikom u sedam
Pa nam je znala ostati neispijena kafa
Zaslađena uvredama
Jedno po jedno
Ispraćale su nas komšije
Sa psovkama sa prozora
Pljuvali u dvorištu na nas
Zbog lupanja vratima
buđenja
i remećenja javnog mira u zgradama

Svađe su bile neizostavne i u
popodne
Ono nedjeljom ili neko slobodno
koje bi trebali provesti skupa
Zbog tvoje zalutale čarape
Ili mog pretrpanog ormara
u kojem si tražio ni sam ne znajući šta
Zbog prljavih prozora
Čestih poslovnih putovanja
Počela bi još jedna u nizu svađa

Noćima
su nam svađe bile izgovor
Da jedno ode iz sobe
iz stana
iz zatvora
u kojem nam je svaki kvadrat bio pretijesan
i plafon nam se činio kao grobnica
Svađali smo se
i smetali da se vole drugima

Samo su u zoru svađe izostajale
Umorni i promukli od uvreda
Šutili smo
svako na svojoj strani kreveta
Praveći se da spavamo
Mislio si
i mislila sam
je li vrijeme da odemo jedno od drugoga

Svađali smo se nekoliko godina
U stanu
Na ulici
U restoranu
U tvojoj ili mojoj porodici
Među strancima i prijateljima
Dok nije svađa
Srušila sve zidove oko nas
I pustila nas da odemo
nekim drugim ljudima
i počnemo živote daleko jedno od drugoga

Svađali smo se
Bez razloga.


Autor: Luna Hodžić