Ne možeš sve predvideti. Čak i kada iznova pokušavaš misleći da imaš dovoljno iskustva zbog prethodnih događaja,   ne menja se ništa suštinski.

A vidiš, ja baš volim da planiram.

Već sam isplanirala koliko ćemo se dugo ljubiti na kiši i kada ćeš me uviti u svoju jaknu da se ne razbolim. Lepo sam u to uklopila i slučajnog prolaznika koji bi nam doviknuo da smo blesavi što kisnemo zbog ljubavi. Izvežbala sam i izraz lica kojim bi mu odgovorila, što prkosniji, što ponosniji.

Provela sam dane i noći zamišljajući u kojoj haljini i cipelama bi pored tebe gordo stala na nekoj proslavi, na nekom mestu gde bi se našli svi poznati ljudi. Da, to je baš ona duga, bela, što bi se vijorila pružajući mi neki kraljevski osećaj. Išli bi redom, sa svakim razgovarali, svakome se smejali, i odlazili polako, graciozno, ostavljajući im prostora da nam se dive.

Već sam do savršenstva dovela organizaciju mnogobrojnih izleta, gde ćemo samo prošetati, napraviti par usputnih slika, a gde ćemo se duže zadržati pokušavajući da taj trenutak i to mesto duboko u sebe urežemo.

Isplanirala sam i gde će nam se deca igrati, kakve će im kose biti, u koje ćemo ih parkove voditi, kojim ih knjigama vaspitavati.

Sve sam savršeno isplanirala, samo nikako nisam mogla isplanirati da ću te zbog silnih planiranja izgubiti.

Svetlana Antić je diplomirani ekonomista koji od ekonomije za sada ima samo diplomu. Voli psihologiju i, iako nikada nije u potpunosti razumela ni sebe, aktivno se trudi da razume sve oko sebe. Emotivno i razmaženo biće, koje sa 26 godina i dalje veruje u bajke.