Stalno slušam kako svi mi čeznemo da imamo neku veliku ljubav, nešto vredno žrtvovanja. Svi bi da se grle, da zaspe na nečijem ramenu. Svako  bi da svoje slobodno veče provede sa voljenom osobom gledajući u suton…  i tako dalje i tako dalje. Malo mi postaje muka od toga.

Ovoga puta ne bih volela da navodim šta sve ljubav podrazumeva, svi to znamo, ili smo doživeli ili iz filmova i bajki videli, poželeli i stvorili sliku o tome.

Htela bih da navedem zašto nam baš to što najviše želimo nedostaje.

Pre svega zato što, iako tvrdimo suprotno, najviše volimo sebe i smatramo da nas niko neće tako voleti. I to je ok, naravno da treba najviše da volimo sebe, ali kao što znamo i ljubav je veća ako se podeli.

Postavili smo sami prevelike kriterijume u koje želimo druge da uklopimo ne pitajući se kako se mi uklapamo u njihove i šta se dešava sa time kada sebi dozvolimo da se zaljubimo. Oni padaju, smanjuju se.  Nije nam više bitno da li neko slovo pogrešno izgovara, ili mu je nos malo nakrivo posađen i ima li koji kilogram viška. Mi to i ne vidimo dok god zadovoljava najbitniji zahtev, da nas voli i uči svakoga dana da ga volimo. Postavite sebi samo par najbitnijih: kakav je čovek, kakve su mu misli i ima li ono nešto što će vas privući. Tu nema previše mozganja, baš to je i ljubav.

„Šta će drugi reći na moj izbor? Pa, svi u društvu imaju boljeg, pametnijeg, ne daj Bože školovanijeg partnera. „ Pa, šta? Što onda vi ne budete sa njihovim? Nemoguće? Pa, da ako ste dobar prijatelj za početak, a možda i zato što vam jednostavno nije suđeno da budete sa njima. Birajte ga po svojoj meri, i baš vas briga šta će drugi reći, ionako oni neće biti sa njim, a ako ga vi zavolite zbog onoga što jeste, a ne ostavite zbog onoga što nije, obećavam vam da će ga i drugi poštovati i voleti, ako su dobri prijatelji.

Jednostavno ste previše dugo sami i bojite se da će neko narušiti vašu rutinu. E, to je po meni najgore, jer vi više niste ni svesni da vam je neko potreban, ne da vam pruži nešto, nego baš suprotno, da vi sa njim podelite sebe, svoj dan, svoju budućnost. Ponavljate priču kako bi baš voleli da budete sa  nekim, a ni na jedan ugovoreni sastanak ne odete, jer uvek imate nešto bitnije, a pobogu planovi se ne menjaju zbog nekoga koga još ne poznajete dovoljno. E, pa tako ga nikada nećete ni upoznati bolje.

I za kraj, navešću samo još jedno, iako bih mogla još dugo nabrajati.

„Kako ću ja sa tom osobom kad je ona bolja od mene?“ Žao mi je, ali još uvek nismo uspeli da budemo toliko racionalna bića da uspemo sve tačno da premerimo. Nije na vama da presudite hoće li neko da bude sa vama, u tome je i lepota. Sve se to na kraju izjednači onda kada legnete jedno pored drugo, potpuno opušteno, relaksirano i ispunjeno ljubavlju.

Ljubav nije samo misaona imenica, to je osećanje na kome mora mnogo da se radi, kako bi se najpre zadobila,a kasnije i sačuvala.

Ne dozvolite da vam ljubav bude samo splet slučajnih okolnosti, tražite je u svemu i dopustite sebi da je nađete.


Izvor fotografije: www.sheknows.com  

 

Svetlana Antić je diplomirani ekonomista koji od ekonomije za sada ima samo diplomu. Voli psihologiju i, iako nikada nije u potpunosti razumela ni sebe, aktivno se trudi da razume sve oko sebe. Emotivno i razmaženo biće, koje sa 26 godina i dalje veruje u bajke.