Oznaka arhive Adis Ahmethodžić

Bezimena


Iza njenih me pozlaćenih uvojaka sa prozora jedne sarajevske zgrade zalutali pogled strijeljao kao životinju koja do čas prije slobodno lutaše divljinama grada. jedva tren kasnije tiho je nestala u laganom pokretu tirkizne zavjese a ja sam ostatak večeri proveo s njom maštajući je vraćajući joj se nakon čupavog dana i spavao sam te večeri krijući je u svom zagrljaju…

Čitaj dalje »

Porodična večera


U košulji neudobno zakopčanoj do grla, u nekim hlačama na peglu i kaišem kojeg sam jedino na svadbama nosio, nesigurnim se korakom penjem uz stepenice. Cipele se presijavaju i lupkaju u polumraku o betonske stepenike, disanje mi je nemirno, a u ruci šuška vrećica sa bombonjerom, sokom i nekom nasumično odabranom belgijskom čokoladom. Nisam skratio bradu, nisam začešljao jednu od onih pederskih…

Čitaj dalje »

Strah


U jednoj kućici na’vrh Bistrika ćutke kraj prozora čekam prvi mrak. Misli mi nekakve teške, goropadne svaka mi zastaje navrh’ jezika pa se vrati u stomak i tamo struhne ne dajući ni sahat da odmorim dušu. Kroz mahalu, tačan k’o i svaki dan prije ovog korača jedan sarajevski pisac. Ruke svez’o na leđima, oborio glavu pa se onom kamenom kaldrmom…

Čitaj dalje »

Pariška


hej stranče, kažeš izvini što ti pišem ili izvini što nisam pisala ranije jedno od to dvoje ovisno koliko si sretan. kažeš da nije onako kako si očekivala puno radiš spavaš i tek tu i tamo stigneš neke doručke ili šetnje elizejskim poljanama. bude hladno pa nosiš one šalove u svim bojama ovog svijeta. nećeš to reći ali primijetiš kako…

Čitaj dalje »

E.


rekla mi je da sam šarlatan ali je slušala sve što kažem i gledala me kao što se gleda mjesečina u noćima kad san neće da se spusti na čelo. Sarajevom su auta zamicala u mrak a ona se svojim visoko podignutim obrvama pravila da je ništa moje nimalo ne dotiče. pričali smo o bijelom svijetu i odlascima o jutrima…

Čitaj dalje »

Sevda


Ja sam tad još bio dijete ali dobro pamtim kuću rahmetli Ramiza na onoj livadi ispod dedinog oraha. Bio je pitom čovjek, volio djecu a mene čini mi se najviše pa me je, kad god bi vidio da skakućem oko’kuće zvao da siđem kraj dedinog oraha u njegovu avliju da se spustimo niz stepenice u bašču u kojoj je svaki…

Čitaj dalje »