Oznaka arhive Dijana Jelenkov

Pravo na tugu


Ne pitaj me šta mi je Pusti me da ćutim i ne diraj mi pravo na tugu pravo moje, tvoje i svačije starije od mene, tebe i svih na tugu bez razloga i smisla bez izvora i utoka bez svrhe i objašnjenja pravo na tugu umočenu u kišu na tugu zavijenu u sunce u danima kad kišu krijem u sebi…

Čitaj dalje »

Poslednji


Konačno se dogodilo. Poubijali smo se. Sada, kada se u mislima okrećem prošlosti, nisam siguran kako, niti kada. Jednostavno smo se istrebili. Spontano, neprimetno, bilo nas je sve manje i manje. Ubijali smo se kao zveri. Ne, grešim… Ubijali smo se kao ljudi. U početku iz pohlepe i osvete. Kasnije… zato što nam se moglo. Usladila nam se tuđa krv,…

Čitaj dalje »

Kažu


Kažu ti da ideš da ideš što dalje jer ovde hleba nema i tvoje mesto nije ovde i oni koji su otišli stalno šalju fotografije na kojima su nasmejani i vedri a tebe guši što ne znaš gde bi i drhtiš od vesti o padovima aviona i male tačke na mapi deluju kao male crne rupe. Kažu ti da ne…

Čitaj dalje »

Koraci


„Ne, Veroljube, duhovi ne postoje. Ti ne veruješ u onostrano, zato što ne postoji. Ti ne veruješ ni u šta, i džaba su ti kumovi nadenuli to glupavo ime!“, ponavljao je u sebi Veroljub dok je uporno nameštao jastuk koji je, kao da se opirao svakom pokušaju promene, bivao sve neudobniji. Već danima je čuo njihove korake po sobi –…

Čitaj dalje »

Buđenje


Budi se iz sna, iz sna sa previše vrata zamandaljenih i teških, sa previše hodnika što vode u ništa i glasova što ganjaju kroz noć. Ne mogu da sanjam ovaj san jer više nije prijatno sanjati ga, misli u sivom procepu između snova i jave, misli i budi se u znoju, u krvi srca što u ušima tutnji poludelo i…

Čitaj dalje »

Suza


Kad dovoljno dugo gutaš suze – da pokažeš da si jak, da ti je tlo pod nogama čvrsto, a nebo jasno i daleko – suze ti natope dušu; poteku ispod kože; uvuku ti se u kosti, u glas, i u smeh. I postaneš suza. I onda odeš da se skotrljaš iz nečijeg oka, niz obraz nekoga ko se pita zašto…

Čitaj dalje »