Oznaka arhive Poezija

Bol u kostima


Bol u kostima najavljuje vrijeme u kojem ću da čeznem Za ljetom, oskudnom odjećom, za trenucima ljeta u kojem sam bila sretna Bol u kostima je hipohondrija fizički prisutno ignorisanje tebe u mislima Baš kao i kupovina nepotrebnih stvari, pozorno gledanje reklamnih poruka, klimanje glavom u ulozi sagovornika I to kada stojim u potkošulji bez šminke ispred ogledala satima gledajući…

Čitaj dalje »

Moja bol, đumbire, si ti


Šalica si toplog čaja u mojim rukama, Čaja od đumbira, Pomalo ljutkastog, Čuvam te blizu, u nekom svom smiraju I šutim, jer pored zime koja me pokriva Dovoljna si utjeha Za mene, nemirnih nogu i crvenu. Postaješ drvena koliba, Od crnog hrasta složena Svake sniježne oluje U tvom potkrovlju se krijem Pored police sa knjigama i jedne stare šivaće mašine.…

Čitaj dalje »

Neobična ljubavna pesma


Sunce je bilo pri kraju radnog vremena a tamna noć je teško otvarala kapke orna da nas za njih zalepi i održi budnima, bar do narednog sunčevog izlaska. Mesec se naivno smešio zaljubljenim parovima, prateći ih sa jednog na drugi kraj grada i svedočio njihovim pričama i nekim tihim poljupcima. Olujni vetar se svu noć spremao da se sruči na…

Čitaj dalje »

Tražim se


Izgubila sam sebe U mnogim ljudima Koje sam tijekom života Upoznavala Nevino sam stradala Pred gomilom Bezdušnika Sa licima kvazi prijatelja. Bez razmišljanja im davala Sve dijelove Koje nisu imali A nisu imali ništa Osim nezahvalnosti I zlobe. Isisali su svaki osmijeh Svaku nadu iz mene i Unistili vrijednosti. A najgore je Što su i dalje ništavila Sa praznim tijelima…

Čitaj dalje »

Mogla bih


Mogla bih te voleti Na terasi malog restorana Sa pogledom na more Ili na reku, zavisi šta imamo Mogla bih sa tobom Piti tamno pivo na keju I dozvoliti da mi držiš ruku Mogla bih te naučiti Da zavoliš kišu U mom zagrljaju Mogla bih da budem Tvoja Mala Tvoja vila Tvoja Dalmatinka Da te volin, grlin i jubin Pričam…

Čitaj dalje »

Na kraju šume


Na kraju šume ću te čekati. Na malom panju sa bezbroj godova, ili, možda, u mekoj travi, gde se drveće klanja pred poljem makova. Niotkuda ćeš doći i sesti kraj mene. U ćutanju bićemo srećni. Na kraju šume ću te čekati, ako se sama usput ne izgubim. Izvor fotografije: pixabay.com Dijana JelenkovPo struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U…

Čitaj dalje »