Oznaka arhive Poezija

Pokušavam umrijeti


Pokušavam umrijeti, i oblacima su opala krila. Ali neće mene ta nesreća ni da me pogleda, i sve kao fina – pušta me da živim. Pokušavam nestati, i noć je prestala da me oplakuje. Nijedan trik da mi uspije, pa da vazduh i ja – postanemo isti. Pokušavam misli utišati, i vrijeme je odustalo od vječnosti. Ali ja sam i…

Čitaj dalje »

Naši dani dopisivanja


Dani dopisivanja u kojima je sve ostalo neizrečeno nedovršeno napola izgovoreno sada su bleda sećanja na ljubav kojoj smo sopstvenim sebičlukom omču oko vrata stavili na svirep i podmukao način je ubili i dve rastrojene izgubljene duše na večnu patnju osudili. Zaborav će možda potisnuti sve one duge šetnje novosadskim parkovima noći provedene uz čašu hladnog vina i zvuke starih…

Čitaj dalje »

Izgubljeni snovi


Skamenjena stojim na rubu ništavila Na odraz svih neispunjenih snova Koji postaju zrno peska Koje vetar raznosi u daleke predele, Pustare koje vapiju za slobodom, Pretvarajući se u zrno praha u vremenu Koje otkucava na tom oronulom sivom zidu Tik-tak. Iščezavajući u tom odrazu u ogledalu, Prekriveno maglom svih sitnih laži Umotanih u sarkofag Koji sadrži uspomene izgubljenih boja Crno-belih…

Čitaj dalje »

Kao u magli


I samo jedna, kap da mi sklizne niz lice udavila bi me. I samo jedan pogled, da me sretne negde pokorio bi me. I samo jedan dodir, da slučajno osetim sagoreo bi me. I samo jedna istina, koju pretvaram u laž ubila bi me. Autor: Ceca Stanković Avakumović ◊ Izvor fotografije: pinterest.com

Čitaj dalje »

Nešto kao memento


Još jednom Mea Vrati se stazom koju poznaješ Dodirni latice cvetova Skreni pogled ka meni Čekam te Mea Koji sad mesec odabrati I vrata na koja ulaziš Dok gradovi tonu u magli Vreme je Mea Vreme za suočenje sa sobom Jer dani su postali prekratki Za sve dodire koje smo propustili Autor: Milan Drašković ◊ Izvor fotografije: pexels.com

Čitaj dalje »

Ja sam


Ja sam vatra što proždire tajne. Ja sam, more, koje vječno traje. Nisam ovdje da bih bio čovjek. Ja sam krilata tama tvojih slipavih snova. Ja sam dno dna i vrh vrhova drevnih. Ja sam oko tužno i srce što se veseli. Nisam ovdje da bih bio sunce i dan. Ja sam kiša i noć, pepeo i prah. Autor: Ernad…

Čitaj dalje »