Oznaka arhive Proza

Život je borba


U vrelini letnje noći osećam da drhtim, hiljadu zima je u meni, a venama mi teku hladne sibirske reke umesto krvi. Zamrznutim pogledom posmatram svet oko sebe, dok srce svakim novim otkucajem lansira ledenice koje se razbijaju o moje grudi i bolno nastavljaju da mi klize niz telo. Taj nesklad između godišnjih doba i mene počeo je  da se događa…

Čitaj dalje »

Iza zidova


U pauzama između jutarnje kafe, popunjavanja beskrajne papirologije i žurbe na posao, setila bi se povremeno priče o dragom prijatelju koji nije znao kako mu kuća izgleda otpozadi. Posle dvadeset i nešto godina života u njoj, gost koji je došao u posetu na nekoliko dana jednostavno ga je zapitao: „A, šta ima iza?“ „Ne znam“, odgovorio je ravnodušno prijatelj. „Nikad…

Čitaj dalje »

Shvatam


Došla je. Jednog neobičnog predvečerja, tiho se uvukla u svaku poru. Bila je tako snena, mila, ali posve nežna i lagana. Zračila je neopisivom lepotom, lepotom koja me je bolela da svestan bio nisam koliko zapravo uživam dok me boli. Dopustio sam joj da mi šapuće, hteo sam da znam za svaki skriveni strah, za sve što bi je ljutilo…

Čitaj dalje »

Jabuke


Dešava se prijateljstvo među sličnim dušama, prava povezanost umova, kada se razmišlja na isti način, kada se zajedno može i ćutati. To prijateljstvo je zlatno, datira u poeziji i prozi još od najstarijih vremena. Ali sva deca znaju, da postoji još jedno, odraslima poznatije, tužnije, prećutivano – prijateljstvo iz udobnosti. Prijateljstvo tipa: živite blizu, pa se i družite. Bakarno prijateljstvo.…

Čitaj dalje »

Ovu priču još uvijek ne znam napisati


Dugo nikog nije puštao unutra. Mati je neumorno patrolirala pred vratima njegove sobe i lomeći prste izgovarala molitvu. Otac je ćutke srkao kafu. Slušao je njen uplašeni šapat i ježio se svaki put kad spomene Boga. Za njega su molitve bile besmislica jer, govorio bi često uz fić rakije, kakve koristi tražiti izlaz od onog koji te u tu poziciju…

Čitaj dalje »

Savske priče


Pamtim ju nestvarnu!  Bespomoćno malu, a opet dovoljno veliku da napravi svoj štit. Rođenu da stvori odbranu oko sebe, da se bori, da hrabri i stvara. Čujem kako sluša šumove, pokrivena žutim ćebetom u poljima  koji liče na lavandu. Osjeti pod trepavicama  teret koji treba da nosi u očima. Svaki put kad otvori oči, tamne i pune sjaja biće spremna…

Čitaj dalje »