Oznaka arhive Proza

Noćas sam sanjala Cigane


Praznovjerje kaže da to donosi nesreću. I donijeli su mi je, još prije buđenja, jer sam u snovima i tebe srela. Sanjala sam da sam ja u tvome tijelu. U snu sam ja bila i ti i ja. Pratila sam sebe kroz noć u lavirintu od zidova prekrivenim mahovinom. Vidjela sam svoja leđa u bijeloj dugoj haljini sa tankim naramenicama,…

Čitaj dalje »

Kofer obasjan mesečinom


Teška sparina pala je na grad. Napolju se teško diše – ne znam je li to zbog ove vreline i ovog asfalta koji isparava ili mi to neizvesnost otežava da udahnem duboko. Biće da je ovo drugo. Večeras mesečina pomno nadzire grad. Večeras će ona nakon toliko godina obasjati i tvoj lik. Možda je moju podsvest okrznula želja da taj…

Čitaj dalje »

Doviđenja


Pokušavam rečima da te zadržim. Da te oživim u stvarnosti, dok još ne postaneš nov i meni u nečem stran. U taj zagrljaj uložio si trideset i sedam kubnih centimetara sebe. Svo magličasto biće tvoje što je lebdelo u vazduhu, meni je pripalo. Direkt je umirio. Tvoj direkt  me retko smiruje. Ali bilo je na tren. Osećaj spokoja. Čini mi se…

Čitaj dalje »

Knedla kao limun


Sjedim… Tamo gdje sve počinje, završava i traje. Spavam pod bedemima, onim koji gledaju u dubine. Ljube nebo, more i zemlju. Sve u isto vrijeme! Sanjam daleko, snažno i beskrajno. Gotovo bajkovito, onako kako mala djeca sanjaju dok crtaju svoj prvi slikarski rad. Dovoljno sam jaka da povjerujem kako ništa nije slučajno i da se nebo može dotaknuti samo ako…

Čitaj dalje »

Mrlja mastila


Tresem se. Kao breza na vetru. Drhtim. Ne mogu. Ne mogu da shvatim. Postoje trenuci koji traže isključivo prisustvo. Žele mene. Da me oslušne Tišina, šta imam da joj kažem. A ja. Ćutim. Pojela me je. Pa gleda. Sad samo osećam. Čemer. Ugalj u mom srcu. Zveri grizu moju kožu iznutra, a ona se polako cepa. Kroz sitne ranice tavori…

Čitaj dalje »

Mala noćna muzika


Zgrada je bila sasvim obična. Stara, memljiva, sa zidovima čiji slojevi decenijama suptilno nestaju u otežali vazduh, i hodnicima što se osećaju na vlagu, prašinu i zapršku čiji se miris lukavo provlači kroz vrata nečijeg stana. Soba tesna, studentska, pretrpana neočekivanim i neretko nikome potrebnim sitnicama. Pogled iz male kuhinje pružao je sliku uske ulice kojom se šepurilo smeće pobeglo…

Čitaj dalje »