Oznaka arhive Proza

Jabuke


Dešava se prijateljstvo među sličnim dušama, prava povezanost umova, kada se razmišlja na isti način, kada se zajedno može i ćutati. To prijateljstvo je zlatno, datira u poeziji i prozi još od najstarijih vremena. Ali sva deca znaju, da postoji još jedno, odraslima poznatije, tužnije, prećutivano – prijateljstvo iz udobnosti. Prijateljstvo tipa: živite blizu, pa se i družite. Bakarno prijateljstvo.…

Čitaj dalje »

Ovu priču još uvijek ne znam napisati


Dugo nikog nije puštao unutra. Mati je neumorno patrolirala pred vratima njegove sobe i lomeći prste izgovarala molitvu. Otac je ćutke srkao kafu. Slušao je njen uplašeni šapat i ježio se svaki put kad spomene Boga. Za njega su molitve bile besmislica jer, govorio bi često uz fić rakije, kakve koristi tražiti izlaz od onog koji te u tu poziciju…

Čitaj dalje »

Savske priče


Pamtim ju nestvarnu!  Bespomoćno malu, a opet dovoljno veliku da napravi svoj štit. Rođenu da stvori odbranu oko sebe, da se bori, da hrabri i stvara. Čujem kako sluša šumove, pokrivena žutim ćebetom u poljima  koji liče na lavandu. Osjeti pod trepavicama  teret koji treba da nosi u očima. Svaki put kad otvori oči, tamne i pune sjaja biće spremna…

Čitaj dalje »

Noćas sam sanjala Cigane


Praznovjerje kaže da to donosi nesreću. I donijeli su mi je, još prije buđenja, jer sam u snovima i tebe srela. Sanjala sam da sam ja u tvome tijelu. U snu sam ja bila i ti i ja. Pratila sam sebe kroz noć u lavirintu od zidova prekrivenim mahovinom. Vidjela sam svoja leđa u bijeloj dugoj haljini sa tankim naramenicama,…

Čitaj dalje »

Kofer obasjan mesečinom


Teška sparina pala je na grad. Napolju se teško diše – ne znam je li to zbog ove vreline i ovog asfalta koji isparava ili mi to neizvesnost otežava da udahnem duboko. Biće da je ovo drugo. Večeras mesečina pomno nadzire grad. Večeras će ona nakon toliko godina obasjati i tvoj lik. Možda je moju podsvest okrznula želja da taj…

Čitaj dalje »

Doviđenja


Pokušavam rečima da te zadržim. Da te oživim u stvarnosti, dok još ne postaneš nov i meni u nečem stran. U taj zagrljaj uložio si trideset i sedam kubnih centimetara sebe. Svo magličasto biće tvoje što je lebdelo u vazduhu, meni je pripalo. Direkt je umirio. Tvoj direkt  me retko smiruje. Ali bilo je na tren. Osećaj spokoja. Čini mi se…

Čitaj dalje »