Oznaka arhive Tijana Katić

Između vriska i tišine


Nedostatak komunikacije mogao bi da razori unutrašnji mir koji sebično čuvamo za sebe plašeći se da nam drugi, suviše uznemireni, ne preotmu taj delić duše. Unutrašnji mir se hrani slobodom misli, zdravim ambicijama, pozitivnim stavovima, a njegovo narušavanje čoveka skupo košta. Uzimamo zdravo za gotovo svoje zdravlje i svoju sreću ne osvrćući se na to da su nečiji snovi stavljeni…

Čitaj dalje »

Sto za dvoje


Sto za dvoje sa pogledom na more u malom kafiću na obali. Flaša ne tako skupog crnog vina. Dvoje. Seli su na mesta koja im možda čak i savršeno pristaju. Zar bi uopšte trebalo pridavati značaj tome gde jedan par bira da sedi obavijen velom noći koja se spušta na Jadran? Ipak svaki od tih nesvesnih izbora previše govori o…

Čitaj dalje »

Haotičnost


Ostavila sam te – iza sebe; nekoj drugoj; plejadi sećanja koja ponekad zaigraju noću dok niko ne gleda. Uspomene ponekad prošapuću tvoje ime, ali svaki put to čine sve tiše i postaje izvesno da ih uskoro neću ni čuti. Otišla sam od tebe uzdignute glave, hodajući na visokim potpeticama koje si bezuspešno pokušao da izuješ i spustiš me na zemlju,…

Čitaj dalje »

Fragmenti sećanja


Izmiče dan. Pale se ulična svetla. Izmiče sunce dok čekamo zvezde. I život dok živimo sećanja. Ostavila sam razum po strani i rekla mu da sačeka da probam bez njega, da se sapletem, da sama nakon toga ustanem, da osetim i sreću i bol i razočaranje. Kao da sam mu naredila da ne pokušava da me štedi, jer pošteđen čovek…

Čitaj dalje »

Peščani sat


Jutro je obasjalo beli grad. Spremila sam kafu za sebe dok si ti još bio u dubokom snu. Bilo je ljudi koje sam u životu više volela. Više želela. U koje sam bila mnogo jače zaljubljena. Ali njih nisam posmatrala ujutru kako se bude. Jutrom su odlazili. Ostavljali sećanja na nesmotrene poteze koje smo skloni da povlačimo kada privlačnost nadjača…

Čitaj dalje »

Obećanje


Jutro u kom si nestao obrisalo je tragove tvojih poljubaca sa mojih usana obojenih tamnim ljubičastim karminom. Zora koja je osvanula zbacila je veo tajne kojim si me pokrio dok si me krio u noći. Da niko ne vidi pripadnost muškarcu bez morala. Da se ne obelodani strast koja nestaje s prvim zracima sunca. Tiho si otišao. Da ne osetim.…

Čitaj dalje »